Najčešće tegobe štitaste žlezde vezane su za tri vrste oboljenja: hipertireozu (povećano lučenje hormona), hipotireozu (smanjeno lučenje hormona) i tireoiditisi (akutna, hronična i subakutna zapaljenja), od kojih je najčešće Hašimoto oboljenje. Hašimoto, bolest žena Bolest nastaje kada ćelije imunog sistema izazovu oštećenje i postepeno razaranje vlastitog tkiva štitaste žlezde. Uglavnom „napada” ženski pol, veoma retko […]
Ukoliko ste zaboravni, loše koncentrisani, ponekad usporeni, zbunjeni i potišteni, ne mora da znači da je reč o demenciji. Ovi simptomi mogu da budu karakteristični za neka druga stanja, koja lekari često opisuju kao reverzibilnu demenciju. Delirijum Delirijum ili stanje zbunjenosti i konfuzije, koje nastaje iz više razloga, može da bude vrlo slično demenciji. Međutim, […]
Hashimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje štitaste žlezde. Ovde dolazi do upale štitaste žlezde usled poremećaja imunog sistema. Dakle, imuni sistem svojom greškom razvija antitela koja napadaju štitastu žlezdu. Tako Hashimotov tireoiditis karakteriše prisustvo tireoidnih antitela u cirkulaciji, što posledično dovodi do poremećaja funkcije tireoidne žlezde. Uzroci nastanka tireoiditisa Hashimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje štitaste žlezde. […]
Nedijagnostikovan poremećaj funkcije štitaste žlezde može imati negativne posledice na plodnost i muškaraca i žena. Štitasta žlezda kao uzrok neplodnosti. Neplodnost u braku mogu da izazovu brojni faktori, između ostalog i neodgovarajuća funkcija štitaste žlezde – tiroidee. Osim toga, smanjena funkcija štitaste žlezde povećava rizik od spontanog pobačaja i prevremenog porođaja, a izaziva i komplikacije […]
Hipotireoza ili usporeni rad štitaste žlezde predstavlja smanjenu funkciju štitaste žlezde, odnosno, u pitanju je stanje kada ona ne sintetiše dovoljno hormona T3 i T4. Najkraće objašnjeno, ova dva hormona podstiču rad metabolizma, kada su oni ispod potrebnog nivoa, metabolizam je usporen i osoba koja ima ovaj problem dobija na težini bez povećanog unosa hrane. […]
Nodusna struma je uvećanje mase tkiva štitaste žlezde, koje nije neposredno uzrokovano zapaljenjem. Može da se ispolji kao difuzna i kao nodusna struma, kod pojedinca (sporadično) ili kod velikog broja osoba (>10%), koje žive na istom području (endemskoj strumi). Nodusna struma (nodus lat. čvorić) je najčešće uvećanje žlezdanog tkiva (Adenom). Pri pregledu se opipa jedan (solitarna […]
Štitasta žlezda je osnovni regulator u ljudskom organizmu. To je najveća žlezda sa unutrašnjim lučenjem i odgovorna je za aktivnost ćelija u celom organizmu. Tiroidni hormoni utiču na nivo energije u organizmu, metabolizam ugljenih hidrata i masti, krvotok, digestivni trakt, nerve, mišiće i psihu. KOJI SU ZNACI POREMEĆAJA ŠTITASTE ŽLEZDE? Poremećeno funkcionisanje štitaste žlezde se […]
Hipotireoza je metabolički poremećaj koji više pogađa ženski deo populacije nego muški. Zapravo, radi se o smanjenoj funkciji štitaste žlezde do koje dolazi usled umanjenja proizvodnje hormona – tiroidno stimulišućeg hormona (TSH), trijodotironina (T3) i tiroksina. Ovi hormoni imaju zadatak da stimulišu bazalni metebolizam i stvaraju toplotu, povećavaju sintezu proteina, metabolizam ugljenih hidrata, masti, razgradnju […]
Hipotireoza može da bude uzrokovana atrofijom štitaste žlezde (tiroidne žlezde). Atrofija štitaste žlezde može biti rezultat hroničnog limfocitnog tireoiditisa, poznatog kao Hašimoto tireoiditis (Hashimoto tireoiditis), koji predstavlja autoimuno oboljenje štitne žlezde (tiroidne žlezde). To znači da u određenom trenutku imuni sistem počne da proizvodi antitela na sopstvenu štitastu žlezdu i tako je „napada“ i smanjuje […]
Antibiotici i lekovi za štitastu žlezdu su medikamenti koji se uzimaju jedino i samo u konsultaciji sa lekarom. Šta se dešava kada nam se pored poremećaja funkcije štitaste žlezde pojavi i zdravstvena tegoba koju je neophodno lečiti antibioticima pa je potrebno uzimati istovremeno ova dva leka? Ovo su neka od saznanja kako to može uticati […]
Da bi dobro obavljala svoju funkciju štitasta žlezda, potrebno je unositi dovoljne količine joda u organizam – kroz ishranu i preko kože. Pouzdano je dokazano da količina joda u štitastoj žlezdi zavisi od količine koju pojedinac unosi u organizam preko ishrane i vode koju pije. Da bi dobro obavljala svoju funkciju štitasta žlezda, potrebno je […]
U davnim vremenima jod je korišten u lečenju mnogih bolesti, ali i preventivno jer može da: – poboljša rad mozga – štiti od raka – jača imunitet – štiti od bolesti srca – prirodni je antibiotik – deluje protiv parazita – odlično je sredstvo za dezinfekciju, otuda njegova primena u hirurgiji. – dovodi u ravnotežu […]
Izraz “netoksična struma” označava uvećanje štitaste žlezde bez promena u proizvodnji štitnih hormona. Štitasta žlezda može da bude veoma velika i da se jasno vidi kao masa na vratu. Veliki broj uzroka može da dovede do uvećanja štitase žlezde. U mnogim područjima naročito u zemljama u razvoju, struma je posledica nedostatka joda u vodi i […]
Nedijagnostifikovan poremećaj funkcije štitaste žlezde može imati negativne posledice na plodnost i muškaraca i žena. Neplodnost u braku mogu da izazovu brojni faktori, između ostalog i neodgovarajuća funkcija štitaste žlezde – tiroidee. Osim toga, smanjena funkcija štitaste žlezde povećava rizik od spontanog pobačaja i prevremenog porođaja, a izazva i komplikacije koje štetno utiči na razvoj mozga […]
Broj obolelih od Hašimoto tiroiditisa, autoimunog oboljenja štitaste žlezde poslednjih godina se povećava, kako u svetu, tako i kod nas. Endokrinolozi smatraju da razlog za to nije samo povećanje broja „okidača“ bolesti iz spoljne sredine, već i činjenica da pacijenti češće rade laboratorijske analize, kojima se Hašimoto slučajno otkriva. Nekada se analize rade zbog sumnje […]
Štitasta žlezda najčešće oboleva od dva problema sličnog imena, ali različitog uzroka. Hipertireoza je stanje u kojem je funkcija štitne žlezde prekomerna, dok je hipotireoza problem u kojem je rad štitne žlezde smanjen. Ovi problemi imaju različite simtome i uzroke nastanka, zbog čega je potrebno različito ih tretirati. Razlika između poremećaja Ubrzana funkcija štitnjače uzrokuje […]
Štitasta žlezda ne može pravilno da funkcioniše bez joda. Ovaj mikroelement organizam nije u stanju sam da proizvede, već ga je potrebno unositi hranom ili vodom bogatom jodom. Kada štitasta žlezda duže vreme nema dovoljnu količinu joda, ona ovaj deficit se nadoknađuje uvećanjem sopstvenog tkiva, zbog čega dolazi do pojave strume. Prema podacima Svetske zdravstvene […]
Za optimalan rad štitaste žlezde važni su cink, selen i jod. Jod je mineral koji je potreban za proizvodnju svih hormona štitaste žlezde. Kada proveravamo zdravlje štitaste žlezde tada merimo nivoe T3 i T4 hormona koji zapravo ukazuju koliko se joda ugradilo u hormone štitaste žlezde. Imate li manjak selena u organizmu? Jod je neophodan […]
Stručnjaci upozoravaju na podatak da čak 30 % žena tokom svog života razvije neki od poremećaja funkcije štitaste žlezde. Autoimuni poremećaji mogu pokrenuti disfunkciju štitnjače, ali se smatra da na ove poremećaje u velikoj meri utiče stres, kao i nepravilna ishrana. Postoji nekoliko bitnih smernica u načinu života i ishrane koje bi trebalo slediti, u cilju […]
Bolesti štitaste žlezde se poslednjih godina u porastu. Jedan od razloga zbog čega su sve učestalije je taj da je sada dijagnostika kojom se otkrivaju veoma dostupna. Osim toga, štitasta žlezda je najveći endokrini organ u ljudskom organizmu, stoga nije neobično što je najčešće pogođena bolestima. Čvorići u štitastoj žlezdi najčešće su oboljenje ovog organa, […]
Broj obolelih od Hašimoto tireoiditisa, autoimunog oboljenja štitaste žlezde, poslednjih godina se značajno povećava. Od ove bolesti, koja je vrlo podmukla i nema jasne simptome, sve češće obolevaju i adolescenti. Razlog za to nije samo povećanje broja okidača bolesti iz spoljašnje sredine, već i činjenica da pacijenti češće rade laboratorijske analize kojima se Hašimoto slučajno […]
Oboljenja štitaste žlezde su jedan je od najčešćih zdravstvenih problema koji lekari mogu da konstatuju u današnje vreme. Izgleda da postoji ekspanzija bolesti vezanih za štitastu žlezdu, bolest ne bira gdine, sve češće se viđa i kod mlađih pacijenata. Žene su u znatno većem riziku nego muškarci, naročito posle porođaja ili tokom trudnoće . Imati problem sa štitastom žlezdom znači da […]
Štitasta žlezda je u obliku štita ili leptira i nalazi se u vratnom delu neposredno ispod grkljana, a ispred i sa strane dušnika. Funkcionalno utiče na gotovo sve metaboličke procese u organizmu Hipotireoza – simptomi Hipotireoza je stanje u kome štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno svojih hormona. Nizak nivo hormona utiče na čitav organizam: usporava […]
Kod dece se disbalans hormona štitaste žlezde uočava jer dolazi do problema u rastu i razvoju. Kod žena u reproduktivnom periodu takođe se često misli na zdravlje štitaste žlezde, dok su kod onih u srednjim godinama simptomi takvi da uzrokuju konkretne probleme. U starosti ih je najteže izdvojiti i prepoznati, jer postoje i druge bolesti, […]
Štitasta žlezda, koja se nalazi na prednjem delu vrata, predstavlja malu žlezdu u obliku leptira koja je deo endokrinog sistema organizma. Uvećanje štitaste žlezde ili gušavost (struma) se javlja kada se žlezda uvećava i postaje veća od normalnih dimenzija. Veoma uvećana štitasta žlezda, koja je vidljiva ili osetljiva na dnu vrata, može prouzrokovati simptome poput stezanja u grlu, promuklosti […]
Štitasta žlezda je osnovni regulator u ljudskom organizmu. To je najveća žlezda sa unutrašnjim lučenjem i odgovorna je za aktivnost ćelija u celom organizmu. Tiroidni hormoni utiču na nivo energije u organizmu, metabolizam ugljenih hidrata i masti, krvotok, digestivni trakt, nerve, mišiće i psihu. KOJI SU ZNACI POREMEĆAJA ŠTITASTE ŽLEZDE? Poremećeno funkcionisanje štitaste žlezde se […]
U našem organizmu postoji odbrambeni tj. imuni sistem. Uloga mu je da nas „štiti“ od infekcija. U uslovima očuvanog zdravlja imuni sistem razlikuje sopstvene molekule od stranih. Njegova složena aktivnost, sinteza antitela, koja je kod zdrave osobe harmonizovana-regulisana, menja se u stanju bolesti i nastaje neki od oblika poremećaja imunoregulacije. Tako se dogodi da kod jedne […]
Hipotireoza je autoimuna bolest koja uzrokuje smanjenje hormona štitaste žlezde (T3,T4). Najčešci uzroci ovog poremećaja su nedostatak joda u hrani, kao i Hašimotov sindrom (hronična upala štitaste žlezde). Uopšteno su sva autoimuna oboljenja sedam puta češća kod žena nego kod muškaraca, pa zato i od ove vrsta poremećaja štitaste žlezde veći rizik od oboljevanja imaju žene. […]
Nodusna struma je uvećanje mase tkiva štitaste žlezde, koje nije neposredno uzrokovano zapaljenjem. Može da se ispolji kao difuzna i kao nodusna struma, kod pojedinca (sporadično) ili kod velikog broja osoba (>10%), koje žive na istom području (endemskoj strumi). Nodusna struma (nodus lat. čvorić) je najčešće uvećanje žlezdanog tkiva (Adenom). Pri pregledu se opipa jedan […]
Kod usporenog rada štitaste žlezde, sva hrana koja se unosi kalorijski treba da odgovara oboleloj osobi jer je gojaznost česta posledica hipotireoze. Hipotireoza kod nekih osoba ne dovodi do pojave simptoma, a kod nekih su simptomi jako izraženi. Ipak, najčešći znakovi ovog poremećaja su: usporenost, pospanost, anemija, usporen rad srca, povišen holesterol, povećana telesna težina uprkos slabijem […]
