Terapija čvorića štitaste žlezde
Adenomi (“čvorovi”) štitaste žlezde – Čvorovi u predelu štitaste žlezde predstavljaju veoma čest nalaz i danas se često otkrivaju zahvaljujući ultrazvučnoj dijagnostici. Čvorovi mogu biti dobroćudni (benigni) i zloćudni (maligni). Oni su ipak obično dobroćudne prirode (oko 95%), a karcinomi štitaste žlezde su relativno retka stanja. Procenjuje se da se na 100.000 stanovnika godišnje ima oko sedam novih bolesnika sa ovom dijagnozom. Prema statistikama Sjedinjenih Američkih Država, procenjuje se da oko 4% celokupne populacije ima manji ili veći čvor u predelu štitaste žlezde i da je odnos žena i muškaraca 4:1. U dečjem uzrastu, promena se ređe javlja i manja je od 1%, između 11. i 18. godine učestalost je 1,5%, a kod osoba starijih od 60 godina preko 5%. Pored vidljivih “čvorova” u predelu štitaste žlezde, ultrazvučni aparati prepoznaju postojanje “čvorova” daleko manjih dimenzija od onih koji se mogu videti golim okom, tako da se pretpostavlja da više od 50% osoba starijih od 50 godina ima promene u predelu štitaste žlezde.
Čvorovi štitaste žlezde se češće javljaju kod žena.
Kod sumnje na karcinom obavezno se radi iglena punkcija čvora pod kontrolom ultrazvuka.
Karcinom štitaste žlezde danas se u velikom procentu slučajeva može potpuno izlečiti. Za razliku od druge vrste malignih tumora, smrtnost pacijenata sa tumorima štitaste žlezde je mala. Ova kontradiktornost objašnjava se samom prirodom tumora. Oni se veoma sporo razvijaju i ostaju lokalizovni u žlezdi dugi niz godina, što daje dobre šanse za njihovo lečenje. Ipak, u nekim slučajevima prvi znak bolesti mogu biti metastaze u limfnim čvorovima vrata kao i udaljene metastaze u plućima ili kostima. Stoga je veoma važno pravovremeno prepoznati čvorove koji imaju karateristike malignih tumora.
Faktori rizika za nastanak raka štitaste žlezde su: terapija zračenjem regije vrata tokom detinjstva ili izloženost zračenju (bombardovanje, katastrofe nuklearnih elektrana), genetika (neki karcinomi štitaste žlezde imaju karakteristike naslednih bolesti), kao i pol: veći procenat maligniteta je kod muškaraca, mada su “čvorovi” češći kod žena; veći je i procenat malignih “čvorova” kod mlađih nego kod starijih, uz podatak o porastu “čvora” za kratak vremenski period.
Dijagnoza se postavlja na osnovu: lokalnog nalaza, tj. pregleda štitaste žlezde pipanjem, laboratorijskih analiza, ultrazvučnog pregleda, iglene biopsije čvora i eventualno scintigrafije štitaste žlezde (tzv. hladni čvorovi).
Lečenje – Čvorovi u štitastoj žlezdi znatno češće predstavljaju dobroćudne promene, koje ne zahtevaju i obavezno lečenje. Pojava tvrdog čvora, posebno ako je fiskiran za okolno tkivo ili su prisutni uvećani limfni čvorovi na vratu, pobuđuje sumnju na maligni karakter.
Terapija nodozne strume zavisi od njene prirode. Nekada je potrebno samo praćenje, a nekada operativno lečenje ili primena radioaktivnog joda, retko medikamentna terapija.
Započnite lečenje na vreme pregledom kod endokrinologa, da biste se osećali bolje i izbegli ozbiljne zdravstvene probleme do kojih dovodi poremećana funkcija štitaste žlezde.
