Šta je važno za zdravu štitastu žlezdu?
Hrana koju jedemo osim gradivne uloge može da ima različit uticaj na mnoge procese u organizmu. Kako se namirnice razlikuju po sadržaju vitamina, minerala i drugih nutrijenata, za neke od njih mogu da se izdvoje posebne preporuke, u odnosu na procese u organizmu na čije obavljanje one mogu da imaju povoljno dejstvo.
Tako, namirnice koje unosimo mogu da imaju manji ili veći uticaj i na funkciju štitaste žlezde. Štitasta žlezda je jedna od najznačajnijih u organizmu, usled neizostavne uloge hormona koje stvara (T3 i T4). Ovi hormoni neposredno ili posredno utiču na većinu fizioloških procesa, pa će svako odstupanje od referentnih vrednosti da se manfestuje poremećajima ovih procesa manjeg ili većeg intenziteta.
Koje namirnice su važne za pravilan rad štitaste žlezde?
So. Iako je prekomerna upotreba soli faktor rizika za neke poremećaje, optimalan unos ima važnu ulogu kada je štitsta žlezda u pitanju. Naime, kuhinjska so koja je jodirana je jedan od značajnih izvora joda, jednog od elemenata neophodnih za normalno stvaranje tireoidnih hormona. Za razliku od kuhinjske soli, slane prerađene namirnice sadrže natrijum, ali su uglavnom siromašne jodom.
Morski plodovi su takođe dobar izvor joda i drugih minerala, kao i mlečni proizvodi. Preporučen dnevni unos joda kreće se oko 150 µg za odrasle osobe. Trudnoća I dojenje povećavaju dnevne potrebe, dok su potrebe kod mlađih i dece manje.
Druge korisne namirnice
- Hrana bogata proteinima (meso, jaja, mlečni proizvodi, različite vrste povrća)
- Namirnice bogate antioksidansima (borovnice, paprike, paradajz i druge vrste povrća i voća)
- Namirnice bogate biljnim vlaknima
- Namirnice koje sadrže “dobre” masti – omega 3 masne kiseline (različite vrste ribe, semenke)
Neki važni vitamini i minerali
Vitamin D. Optimalan nivo D vitamina je važan za normalnu funkciju štitaste žlezde, kao i drugih organa i ćelija.
Selen. Ovaj element je takođe neizostavan kada je u pitanju normalna proizvodnja tireoidnih hormona.
Vitamin B12. Ovaj vitamin može da se nađe u nekim vrstama ribe (sardine, losos), mesu, iznutricama (džigerica), mlečnim proizvodima, obogaćenim žitaricama i dr.
Šta bi trebalo izbegavati?
Prevencija poremećaja rada štitaste žlezde ima puno sličnosti sa opštim preporukama za zdrav život i prevenciju drugih poremećaja, kao što su kardiovaskularne i druge bolesti.
- Izbegavati prekomeran unos soli, šećera, industrijskih prerađevina, brze hrane.
- Smanjite unos namirnica koje mogu da ometaju funkciju štitaste žlezde (prekomeran unos soje i drugih goitrogenih namirnica- sveži kupus, brokoli krafiol).
- Ukoliko uporedo postoji i problem sa intolerancijom na gluten, nekada se ishranom bez glutena može doći i do ublažavanja simtpoma koji prate oslabljenu funkciju štitaste žlezde uzrokovane autoimunim procesom.
- Smanjite upotrebu alkohola, cigareta, kafe.
Na pojavu poremećaja štitaste žlezde, kao i drugih poremećaja utiče veći bro uzajamno delujućih faktora. Izloženost štetnim faktorima ne znači da će do pojave bolesti sigurno doći, kao što ni praktikovanje zdravih navika i pridržavanje preporuka za zdravu ishranu ne znači da do bolesti sigurno neće doći. Svi ovi faktori međusobno deluju, a da li će do pojave neke bolesti doći zavisi i od genetskih faktora i faktora okoline. Svakako, svaka mogućnost prevencije bolesti je značajna, za ukupno smanjivanje obolevanja i prevencije svih negativnih posledica koje prisustvo bolesti može da ima. Zato, uvek kada smo u mogućnosti, važno je da se pridržavamo zdravih navika, ishrane i drugih korisnih saveta koji nam mogu pomoći u očuvanju dobrog zdravlja.
