Scintigrafija tiroidnih nodusa
Važan test u ispitivanju tiroidnih nodusa je scintigrafija radionuklidom. Ovim postupkom se otkriva funkcija čvora ali i okolnog tiroidnog tkiva.
Šta je hladan čvor? Tiroidne ćelije su sposobne da koncentrišu jod da bi stvarale svoje hormone. Kada se upotrebi radioaktivni izotop joda, moguće je gama kamerom, zabeležiti radioaktivnost koju daje radioaktivni jod koncentrisan u žlezdi. Normalno se dobija slika žlezde u njenom karakterističnom obliku leptira. Deo tkiva žlezde koji slabije vezuje radiojod ili ga uopšte ne vezuje naziva se “hladan” čvor. Najčešći razlog za pojavu hladnog čvora je cista u žlezdi- šupljina ispunjena tečnošću u kojoj se jod ne koncentriše. Često je i Hašimoto tiroiditis uzrok pojavi hladnih čvorova. Ipak, najveći značaj i najveću pažnju privlače tkivni nodusi, grupe ćelija koje su izgubile sposobnost da vezuju jod i na scintigramu se prikazuju kao nefunkcionalni, hladan čvor. Ovakav čvor uvek treba ispitati sa najvećom mogućom preciznošću jer u njemu može da se krije i tiroidni kancer. Čvor koji se pipa u pregledu ali vezuje kao i okolno normalno tkivo naziva se “topli” čvor. “Vrući” čvor je izraz kojim se opisuju čvorovi koji u celosti preuzimaju dati radionuklid dok je ostalo tkivo neaktivno pošto hiperaktivni čvor stvara višak hormona koji koči sekreciju TSH. Ovakvi čvorovi su ređe maligni ali njihova sposobnost da vezuju jod NE isključuje malignitet.
Oko 85% tiroidnih čvorova su hladni, oko 10% su topli a oko 5% vrući. Isto tako, oko 85% hladnih čvorova su benigne, dobroćudne prirode, oko 90% toplih čvorova su bezazleni i oko 95% vrućih čvorova nemaju maligni karakter. Iako scintigrafija pomaže u proceni opasnosti od maligne prirode, potrebno je sprovesti i druge, pouzdanije postupke, na prvom mestu aspiraciju tankom iglom.
Kombinacija scintigrafije, ultrazvuka i aspiracije sa dovoljno pouzdanja može da oceni prirodu nodusa kako bi se izbegla s jedne strane opasnost a sa druge nepotrebna hirurška intervencija.
Nivo tiroidnih hormona u cirkulaciji u nodoznoj tiroidnoj bolesti je obično normalan. Ipak, u oko 5% bolesnika hiperfunkcijski čvorizaziva hipertiroidizam.Tiroglobulin je dobar marker za praćenje lečenja tiroidnog kancera dok je u dijagnostici nespecifičan. Ipak, ako se utvrdi čvrst tkivni nodus koji ne vezuje radionuklid uz povišen tiroglobulin ima dosta osnova da se bolesnik uputi hirurgu čak i ako je rezultat aspiracije dobroćudan. Tiroglobulinska antitela su nespecifična i potpuno nezanimljiva sa aspekta ocene biološke prirode nodusa.
Upotreba PRIMED 7 preparata preporučuje se svim osobama koje imaju povećanu potrebu za nadoknadom joda, a posebno osobama sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde (Hashimoto tireoiditis ili neki drugi proces na žlezdi koji dovodi do poremećaja funkcije, stvaranja i oslobađanja tireoidnih hormona u cirkulaciju).