Jul 29

Kako stres utiče na štitnu žlezdu

stres i tiroidna zlezda

Postoji veoma jaka veza između stresa i funkcije štitaste žlezde

Svi znamo da hronični stres ima negativan uticaj na naše telo, ali ne znamo uvek kako da utičemo na to. Dugoročni stres dovodi do povećanja nivoa hormona stresa koje proizvode nadbubrežne žlezde, i naša tela na ovo odgovaraju upalom, poremećajima i bolestima.

Bitno je naučiti kako možemo da poboljšamo funkciju štitne žlezde redukovanjem stresa, bez lekova ili drugih medicinskih intervencija .

Funkcionisanje nadbubrežnih i štitne žlezde

Jednostavno rečeno, hormoni se oslobađaju da nose poruke do i od različitih delova tela. Različite žlezde proizvode različite hormone. Tiroidna žlezda proizvodi specifične hormone koji direktno utiču na ćelije da proizvode proteine i da koriste energiju. Nadbubrežne žlezde proizvode hormone koji regulišu stres i kako telo reaguje na njega. Nadbubrežne i štitna žlezde rade zajedno, prilagođavaju telo stalnim promenama koje se dešavaju tako što prenose informacije između mozga i tela.

Signalizacija počinje u hipotalamusu, oblasti mozga koji šalje hormonske poruke hipofizi. Ova žlezda šalje poruke nadbubrežnim i štitnoj žlezdi, koje onda proizvode specifične hormone, i šalju tu povratnu informaciju nazad u mozak. Ovo se naziva negativna povratna sprega – hipotalamus – hipofiza – štitno- nadbubrežna osovina – ( HPTA ) .

Da bi štitna žlezda pravilno funkcionisala, potrebna je odgovarajuća količina hormona stresa kortizola. Hormoni komuniciraju duž njihove osovine I ako dođe do neravnoteža duž HPTA ose, to će dovesti do pada ili povećanja funkcije žlezda. Problem je u tome što I kada nastane poremećaj u funkcionisanju ovih žlezda, laboratorijski testovi nekad ne prikazuju poremećaj jer nivo hormona ostaje u okviru graničnih vrednosti.

Simptomi i stres

Kada bilo koja vrsta stresa aktivira određene centre u mozgu, oslobađa se kortikotropni oslobađajući hormon ( CRH ) koji aktivira hipofizu, koja dalje signalizira nadbubrežnim žlezdama da stvaraju kortizol. Ali i CRH i kortizol mogu potisnuti tireoidno stimulišući hormon ( TSH ), I mogu uticati na konverziju T4 tireoidnog hormona u T3. Svaka ćelija u telu koristi T3, pa pad nivoa ovog hormona može da izazove niz simptoma – poremećaj telesne mase, umor, gubitak kose ,slabu koncentraciju, netoleranciju na hladnoću, depresiju i neplodnost.

Većina medicinskih istraživanja je utvrdilo da stres uzrokuje hipertireozu (Grejvsovo oboljenje) – povećan rad štitne zlezde. Ovo stanje je posledica autoimunog odgovora koji utiče na  štitnu žlezdu da proizvodi previše hormona , naročito posle iznenadne, stresne promene u životnim okolnostima. Ali veliki stres takođe može dovesti do stanja koje se zove hipotireoidizam, kada tiroidna žlezda usporava proizvodnju hormona.

Hronični stres ili poremećaji u funkcionisanju žlezda mogu biti prisutni godinama u vašem telu, neprimećeni, pre nego što se krenu ispoljavati simptomi koji odražavaju neravnotežu. To je subklinička hipotireoza, kada su laboratorijski rezultati u okviru normalnog opsega , ali pacijenti i dalje doživljavaju simptome. Dobra vest je da se kontrolisanjem stresa, može regulisati i HPTA  osovina.

Kako da prekinete stres – tireoidnu vezu?

Saveti za ishranu. Jedite tri dobro uravnotežena obroka i dve zdrave užine svaki dan. Doručak je posebno važan jer pomaže da se reguliše nivo šećera u krvi i proizvodnja hormona. Smanjenje šećera i unosa kofeina je važno da se pomogne u borbi protiv stresa. Takođe, važno je jesti polako i u opuštenom okruženju, što pomaže varenju i metabolizmu važnih hranljivih sastojaka .

Unosite vitamine i minerale. Postoje mnogi važni elementi za zdravo funkcionisanje štitne žlezde. Jod , selen , cink , bakar , gvožđe i vitamini A, B, C i E i svi igraju ključnu uloge u proizvodnji i održavanju nivoa tireoidnih hormona.

Dovoljno sna . Spavanje je neverovatan način da se obnovi i podmladi naše telo. Kada telu obezbedimo dovoljnu količinu sna, naše telo će regulisati i resetovati naš neuroendokrinog sistema, što pomaže da se uspostavi hormonski balans, a takođe pomože da se lakše suočimo sa izazovima sledećeg dana. Posebno važno je adekvatno umirenje pre spavanja, tako da naše nadbubrežne žlezde uspore odgovor na stres I “odmore”.

Opustite se. Postoji mnogo načina da se suprotstavimo svakodnevnom stresa i pomognemo telu i umu da se opuste. Opcije uključuju duboke vežbe disanja, joga, meditacija, hodanje ili jednostavne vežbe . Previše vežbanja može zapravo da stimuliše naše nadbubrežne žlezde nasuprot da ih opušta, pa je umerenost ključ.

Razmislite o terapiji . Emocionalne promene je veoma teško realizovati. Ponekad imamo toliko ukorenjene određene negativne obrasce ponašanja da ne samo da ne možemo sami da izađemo iz njih, već ne možemo ni da ih  prepoznamo. Ispitivanje i pozitivnih i negativnih obrazaca u našim životima može nam pomoći da razbijemo odgovore na stres koje tokom vremena mogu da dovedu do fizičkog stresa i poremećaja.

Način života današnjice je takav da ne možemo lako ukloniti stres iz naših života. Ali možemo da pokušamo da se podržimo i fizički i emotivno ne samo tokom stresnih vremena, već I svakodnevno. Kada se negujemo i brinemo o sebi, možemo sa više lakoće upravljati naletima stresa. Ako mislite da imate disbalans štitne žlezde ili u porodičnoj istoriji imate tiroidnu disfunkciju, zapamtite da ove prirodne metode mogu pomoći da se popravi problem. Čak i sa malim koracima, možete napraviti velike korake ka veoma povoljnom ishodu.

Jul 16

Promena funkcije štitne žlezde tokom trudnoće

Promene funkcije štitaste žlezde tokom trudnoće Tokom trudnoće štitna žlezda pojačava svoju funkciju kako bi se zadovoljile potrebe i majke i bebe u razvoju.

  • Kod žena koje nisu jod – deficitarne, tireoidea obično se uvećava za oko 10 %  tokom trudnoće.
  • Kod žena koje su jod – deficitarne, žlezda se obično uvećava od 20% do 40 % tokom trudnoće.
  • Tipično, proizvodnja tiroksina ( T4 ) i trijodtironina ( T3 ) se povećava za 50 % tokom trudnoće.
  • Trudnica ima povećane potrebe za jodom za oko 50%
  • Tokom prvog trimestra, približno 10 % do 20 % trudnica ima povišena peroksidazna ( TPO ) ili tiroglobulinska ( Tg ) antitela, sa TSH u granicama referentnih vrednosti .
  • Procenjuje se da  će oko 16 % žena čiji je TSH u okvirima normalnog opsega, ali sa povišenim vrednostima TPO I Tg antitela tokom prvog trimestra, imati TSH iznad 4.0 mIU / L tokom trećeg trimestra.
  • Oko 33% do 50 % trudnica kod kojih su povišena TPO ili Tg antitela u prvom trimestru, razviće postporođajni tireoiditis.

Smernice stručnjaka govore: ” U suštini, trudnoća je stres test za štitastu žlezdu kod žena koje su eutiroidne pre začeća, dovodi do hipotireoze kod žena sa ograničenim tireoidnom rezervom ili deficitom jod, a do postporođajnog tireoiditis kod žena sa Hašimoto bolešću u osnovi.” Pošto se funkcija štitne žlezde menja tokom trudnoće, postoje smernice za referentne vrednosti tireoidnih testova  za određeni trimester, a posebno za TSH vrednosti. Prema tim smernicama, ako laboratorija nije uspostavila svoje referentne vrednosti – specifični referentni opseg za TSH, sledeće referentne opsege treba koristiti : Prvi trimestar : 0.1-2.5 mIU / L Drugi trimestar : 0.2-3.0 mIU / L Treći trimestar : 0,3-3,0 mIU /L

Jun 30

Hipertireoidizam – uzroci i lečenje

tiroidna-zlezdaHipertireoidizam je stanje u kome je štitna žlezda preaktivna i stvara prekomerne količine tireoidnih hormona. Tireoidna žlezda je organ smešten u prednjem delu vrata i njeni hormoni kontrolišu metabolizam i način na koji telo koristi energiju. Ovi hormoni utiču i na regulaciju pulsa, disanja,na nervni sistem, temperaturu tela, kao i na mnoge druge funkcije u organizmu. Kada je štitna žlezda preaktivna (hipertireoidizam) telesni procesi bivaju ubrzani i često se javljaju nervoza, anksioznost, ubrzan srčani rad, tremor ruku, znojenje, gubitak na težini, problemi sa spavanjem.
Hipertireoidizam ima niz uzoraka i , na sreću više mogućnosti lečenja. Simptomi su sledeći:
Umor i slabost mišića.
Tremor ruku.
Promene raspoloženja.
Nervoza i anksioznost.
Ubrzan srčani rad, nepravilan srčani rad,lupanje srca.
Suva i tanka koža.
Problemi sa spavanjem.
Povećana učestalost pražnjenja creva.
Kod nekih pacijenata se razvija struma, odnosno otok na prednjoj strani vrata.
Uzroci hipertireoidizma.

Najčešći uzrok hipertireoidizma je autoimuni poremećaj ili Graves Bazedovljeva bolest. U ovom poremećaju u organizmu se stvara antitelo koje se naziva tireostimulišući tireoglobulin. Ono se vezuje za ćelije štitne žlezde i izaziva preterano lučenje tireoidnih hormona. Grejvsova bolest se češće sreće kod ženske populacije.
Hipertireoidizam takođe može postojati i kod toksične nodularne ili multinodularne strume, gde prisustvo čvorića štitne žlezde uzrokuje stvaranje prekomernih količina tireoidnih hormona. Pored toga, zapaljenje štitne žlezde ili tireoiditis koji se javlja kao rezultat virusne infekcije ili autoimunog poremećaja može privremeno davati simptome hipertireoidizma. Osim toga, osobe koje konzumiraju previše joda (iz hrane, dodataka ishrani ili kroz lekove koji sadrže jod (amjodaron) mogu oboleti od hiperprodukcije hormona štitne žlezde.
Najzad, hipertireoidizam se može javiti tokom trudnoće ili u prvoj godini nakon porođaja.
Dijagnoza hipertireoidizma.
Hipertireoidizam se dijagnostikuje na osnovu simptoma, fizičkog pregleda i testova krvi merenjem nivoa tireostimulišućeg hormona TSH i tireoidnih hormona T3 i T4. Ultrazvuk i nuklearna medicina imaju značajno mesto u dijagnostici čvorića i zapaljenja štitne žlezde.
Terapija hipertireoze
Hipertireoidizam može biti tretiran antitireoidnim lekovima koji smanjuju proizvodnju tireoidnih hormona. Tu spadaju metimazol, propiltiouracil koji se koristi čak i kod žena u prvom trimestru trudnoće. Druga opcija je radioaktivni jod koji oštećuje ćelije štitne žlezde i na taj način smanjuje lučenje tireoidnih hormona. U nekim slučajevima, kada žene ne reaguju ili imaju neželjene efekte ove terapije, preporučuje se operacija uklanjanja dela ili celokupne štitne žlezde. Izbor terapije zavisi od težine i osnovnog uzroka simptoma, godina života, drugih udruženih bolesti kao i od toga da li se radi o trudnoći.
Pored ovih lekova, daju se i beta-blokatori koji blokiraju efekte tireoidnih hormona na organizam. Oni mogu smanjiti puls ili smanjiti tremor ruku.

 

Jun 09

Hladni i vrući nodusi štitne žlezde

 

nodusVeoma čest nalaz koji se otkriva pri pregledu štitne žlezde ultrazvukom, skenerom ili scintigrafijom je pojava jednog ili više čvorića ili nodusa štitne žlezde. Pomenute tehnike pregleda nam mogu pružiti obilje informcija vezanih za oboljenja štitne žlezde,ali jedini test kojim se mogu sa sigurnošću razlikovati benigni čvorići od onih kancerogenih, usamljenih čvorića je biopsija tankom iglom. Ovom metodom se uz pomoć tanke igle uzima uzorak tkiva od koga se pravi razmaz i kasnije posmatra pod mikroskopom u cilju određivanja karakteristika ćelija. Na taj način se potvrđuje benignost i isključuje malignost nodusa i obrnuto.
Nodusi detektovani na scintigrafiji štitne žlezde se klasifikuju kao hladni, topli i vrući nodusi. Prilikom snimanja štitne žlezde, radioaktivni jod se nagomilava u štitnoj žlezdi, i na rengenskom snimku žlezda ima oblik leptira. Takođe se može videti i postojanje čvorića ili nodusa na štitnoj žlezdi. Ukoliko se nodus sastoji od ćelija koje ne stvaraju hormone (ne apsorbuju jod) ovakav nodus se naziva hladan.Hladni nodus  je na snimku svetliji od okolnog tkiva.Nodus koji apsorbuje previše joda i prema tome sintetiše mnogo veću količinu hormona od normalnog tkiva se naziva vrući nodus. Na snimku se prikazuje kao tamnije polje.Nodus koji ima normalnu funkciju, kao i okolno zdravo tkivo se naziva toplim.

Oko 85% tireoidnih nodusa koji se otkriju su hladni, 5% njih je vruće. Takođe, oko 85% hladnih nodusa su benigni, 90% toplih nodusa su benigni, a 95% vrućih nodusa su benigni.
Iako se pregledima, laboratorijskim analizama i snimanjem može dati predpostavka o tome da li je nodus benigni ili maligni, biopsija je ipak jedini način za definitivnu dijagnozu promene i na osnovu tih nalaza se donosi odluka o daljem tretmanu nodusa štitne žlezde.
Biosija tankom iglom je jedina nehirurška metoda kojom se sa velikom sigurnošću mogu razlikovati benigni i maligni nodusi štitne žlezde. Veoma tanka igla se postavlja u postojeći čvor i ćelije se usisavaju špricem. Ramaz ćelija se posmatra pod mikroskopom od strane patologa i tada se nodus  klasifikuje kao benigna, sumnjiva ili maligna promena.
Sledeće karakteristike ukazuju na to da je nodus najverovatnije benigni:
-Porodična istorija javljanja Hašimoto tireoiditisa
-Porodična istorija javljanja strume.
-Simptomi hipo i hipertireoze.
-Bol ili osetljivost nodusa.
-Izraslina je meka, glatka i pokretna.
-Prisutnost većeg broja nodusa , bez postojanja dominantnog nodusa.
-Promena koja se na scintigrafiji pokazuje kao “topla” i proizvodi normalnu količinu hormona.
-Nodus koji se prikazuje kao cista na ultrazvuku.

Karakteristike koje najverovatnie ukazuju na postojanje malignog nodusa:
-Manje od 20 godina starosti.
-Starost veća od 70 godina života.
-Muški pol.
-Pojava poteškoća sa gutanjem.
-Pojava promuklosti.
-Ozračivanje organa vrata tokom detinjstva.
-Nepravilan oblik izrasline i njena fiksiranost za okolna tkiva govore u prilog maligniteta.
-Pojava otečenih limfnih žlezda na vratu.
-Porodična istorija javljanja karcinoma štitne žlezde.
-Nodus koji se na scintigrafiji pokazuje kao hladan, što znači da ne proizvodi hormone.

May 19

Maligni tumori štitne žlezde

maligni tumori stitne zlezde

Tireoidni tumor se razvija usled abnormalnog rasta ćelija štitne žlezde. Štitna žlezda luči hormone koji regulišu metabolizam i regulišu nivo kalcijuma u organizmu. Tireoidni tumori su češći kod žena nego kod muškaraca. Ljudi koji su izloženi visokom nivou zračenja na vrata i imaju porodičnu anamnezu tumora tireoidne žlezde i gušavost (uvećanje štitne žlezde) su u većem riziku od razvijanja tumora  tireoidne žlezde.

Postoje četiri vrste tumora tireoidne žlezde:

Papilarni tireoidni karcinom

Tumor koji nastaje u folikularnim ćelijama i obično se sporije širi. To je najčešći tip tumora tireoidne žlezde i može biti potpuno izlečen ako se rano postavi dijagnoza.

Folikularni karcinom štitaste žlezde

Tumor koji se razvija u ćelijama folikula, agresivniji je od papilarnog. Ako se na vreme postavi dijagnoza, u potpunosti može biti izlečen.

Medularni karcinom štitne žlezde

Tumor koji se razvija iz C -ćelija (parafolikularne ćelije) štitne žlezde. One proizvode abnormalno visoke količine hormona – kalcitonina. Uspešnost lečenja određuje se proverom kalcitonina u serumu, što se koristi i u praćenju i u potrazi za mogućim recidivom. Stopa petogodišnjeg preživljavanja kod invazivnog medularnog karcinoma je 50%.

Anaplastični tireoidni tumor

Tumor koji nastaje iz folikularnih ćelija štitnežl ezde i raste i širi se brzo na druge delove tela. To je najređi tip ali najagresivniji oblik tumora tireoidne žlezde, prosečno preživljavanje je 6 meseci.

Kako se rak razvija, može se primetiti čvorić ili oticanje u prednjem delu vrata , bol u vratu ili grlu , teškoće u gutanju ili disanju, kašalj, promuklost i promene u glasu.

May 10

Neželjeni efekti terapije za hipotireoidizam

nezeljeni efekti terapije hipotireoidizma

Levotiroksin je identičan tiroksinu koji štitna žlezda proizvodi, zbog čega su neželjeni efekti retki. Subdoziranje ili predoziranje, međutim, je prilično čest problem, mada retko ozbiljan u kraćem vremenskom periodu.

Simptomi subdoziranja su:

  • Tromost, zamor, mentalna usporenost
  • Osećaj hladnoće
  • Dobijanje na težini
  • Konstipacija
  • Grčevi u mišićima

Simptomi predoziranja su:

  • Srčane tegobe (ubrzan rad srca, palpitacije, moguća je i angina ili srčana insuficijencija)
  • Agitacija, tremor, nervoza, nesanica
  • Osećaj toplote, zajapurena koža
  • Poremećaj metabolizma (promene u apetitu , gubitak težine)
  • Dijareja

Stanje se ne poboljšava I kada se postignu normalni nivoi hormona štitne žlezde

Neki pacijenti se ne osećaju znatno bolje čak i kada su njihovi nivoi tiroidnih hormona u granicama normale tokom tretmana. Neki pacijenti sa upornim simptomima mogu imati koristi od trijodtironina (T3), drugog važnog hormona štitne žlezde. U takvim slučajevima , kombinacija nižom dozom tiroksina sa malom količinom  T3, može biti korisna .

Neželjeni efekti predoziranja

Predoziranja može izazvati simptome hipertireoze . Pacijent sa previše hormona štitne žlezde u krvi, u povećanom je riziku za nastanak abnormalnih srčanih ritmova, ubrzan rad srca, srčane insuficijencije , a možda i srčanog udara , ako pacijent u osnovi ima bolesti srca. Višak tireoidnih hormona je posebno opasan kod novorođenčadi, I kod njih se nivo hormona treba pažljivo pratiti da bi se izbeglo oštećenje mozga.

Neželjeni efekti dugotrajnog tretmana

Pacijenti sa hipotireozom obično primaju doživotno levotiroksin terapiju. Postojala je zabrinutost da će dugotrajna upotreba ovih lekova,povećati rizik od osteoporoze. Međutim,studije pokazuju da kod žena u postmenopauzi, koje dugoročno uzimaju zamenu za tiroksin, ne postoji značajno povećan rizik za osteoporozu .

Interakcija lekova sa levotiroksinom

Mnogi lekovi stupaju u interakciju sa levotiroksinom i mogu da poboljšaju ili ometaju njegovu apsorpciju. To su:

Amfetamini, antikoagulansi, triciklični antidepresivi, anksiolitici, lekovi za artritis , aspirin, beta blokatori, insulin, oralni kontraceptivi, digoksin, određeni lekovi za tretman maligniteta, gvožđe supstituciona terapija, kalcijum karbonat i aluminijum hidroksid, antikonvulzivi ( fenitoin, fenobarbital, karbamazepin), rifampin ( antibiotik se koristi za lečenje ili prevenciju tuberkuloze ).

Velike količine dijetetskih vlakana takođe mogu smanjiti efikasnost leka. Pacijentima, koji forsiraju ishranu bogatu vlaknima, potrebne su veće doze leka. Pošto tireoidni hormoni regulišu metabolizam, utiču i na matabolizam mnogih lekova, doze hormonske zamene takođe treba prilagoditi I drugoj terapiji koju pacijent uzima. Čak I promena brenda tiroksina može imati efekat.

Apr 25

Faktori rizika za nastanak Grejvsove bolesti

faktori rizika za nastanak Grejsove bolesti

Neki od ključnih faktora i okidača za Grejvsovu bolest i hipertireozu uključuju sledeće:

Pol

Grejvsova bolest i hipertireoza pogađaju žene 8 puta češće nego muškarce.

Anamneza

Ukoliko ste ranije imali problem sa štitnom žlezdom, autoimune ili endokrine bolesti  ili neko u Vašoj porodici, u većem ste riziku za razvoj Grejvsove bolest i hipertireoze .

Starosna dob

Najrizičnija dob za razvoj Grejvsove bolesti i hipertireoze je između 20te i 40te godine.

Trudnoća

U trudnoći i godini nakon porođaja postoji veći rizik za razvoj Grejsove bolesti i hipertireoze.

Pušenje

Postoji povećan rizik od Grejvsove bolest kod pušača. Kod pušači sa Grejvsovom orbitopatijom postoji tendencija da imaju ozbiljnije simptome koji su otporni na lečenje.

Prekomerno uzimanje hormona štitne žlezde

Prekomerno uzimanje hormona štitne žlezde – bilo slučajno  ili namerno (samolečenje), može izazvati hipertireozu .

Višak joda

Izloženost ili konzumiranje većih količina joda, bilo kroz medicinska ispitivanja, odnosno konzumiranje joda ili suplemenata koji sadrže jod može izazvati hipertireozu.

Pojedini medicinski tretmane i lekovi

Neki tretmani i lekovi mogu izazvati Grejvsovu bolest i / ili tireotoksikozu kod nekih ljudi:

  • Interferon Beta – 1b i interleukin – 4
  • imunosupresivna terapija
  • antiretrovirusni tretman za AIDS-a
  • litijum

Izdvajaju se dve terapije koje su poznati okidači: jedna trećina pacijenata koji su primali monoklonska antitela u tretmanu za multiplu sklerozu ( MS ), razvijaju Grejvsovu bolest u roku od šest meseci  I ukoliko se dobije organ ili koštana srž od donatora sa Grejvsovom bolešću, takođe  se može razviti bolest kod primaoca .

Trauma štitne žlezde

Trauma štitne žlezde može izazvati hipertireozu kod nekih ljudi. Vrste traume su: energične manipulacije ili palpacija štitnne žlezde; operacija štitnne žlezde, paratireoidee  ili područja oko štitne žlezde; biopsija štitne žlezde;  povreda vrata.

Stres

Stres je faktor koji doprinosi aktiviranju Grejvsove bolesti kod nekih pacijenata. Istraživači su dokumentovali da postoji povezanost između velikih života stresova – smrt supružnika, razvod ili razdvajanje, gubitak posla, smrt člana uže porodice, velike nesreće / povrede i početka Grejvsove  bolesti.

Holističari i nutricionisti razmatraju i druge okidače:

Potrošnja veštačkog zaslađivača aspartama

Nutritivni ili dijetetski nedostaci

Bakterijske ili virusne infekcije

Apr 21

Uzroci hipotireoidizma kod novorođenčadi

Uzroci hipotireoze kod beba

Hipotireoza kod novorođenčadi (poznata kao kongenitalna hipotireoza ) javlja se kod 1 u 3.000 – 4.000 rođenih, i to predstavlja najčešći hormonski poremećaj u novorođenčadi. U 90 % tih slučajeva , perzistira tokom života.

Trajna kongenitalna hipotireoza

U do 85 % slučajeva trajne kongenitalne hipotireoze, štitna žlezda nedostaje, nerazvijena je  ili nije pravilno pozicionirana. U većini slučajeva uzrok ili uzroci oviih stanja su nepoznati. U oko 10 – 15% slučajeva pogođena je proizvodnja hormona , najverovatnije zbog genetske abnormalnosti. U manje od 5 % slučajeva , hipofiza ili hipotalamus ne funkcionišu pravilno .

Privremena hipotireoza kod novorođenčadi

Privremena hipotireoza se može javiti kod beba. U oko 20 % slučajeva , uzrok je nepoznat . Poznati uzroci proizlaze iz različitih imunoloških, okolnih i genetski faktori , uključujući i one porekla od majke:

  • Žene koje imaju smanjenu funkciju štitne žlezde, uključujući i one koji razvijaju problem u trudnoći, su u povećanom riziku za rođenje bebe s urođenom hipotireozom. Kod majki sa hipotireozom može nastati prevremeni porođaj ili se roditi dete sa niskom porođajnom težinom.
  • Neki od lekova za lečenje hipertireoze blokira,ju proizvodnju hormona štitne žlezde. Isti lek takođe može proći kroz placentu i uzrokovati hipotireozu u novorođenčadi.
  • Ako trudnica ima nelečenu hipertireozu, novorođenčad može imati hipotireozu neko vreme po rođenju. Zbog toga što višak hormona štitne žlezde u majčinoj krvi prelazi placentu i signalizira fetusu da ne proizvodi toliko vlastitih hormona štitne žlezde.
  • Nedostatak joda može prouzrokovati privremenu hipotireozu. (Izlaganje većim količinama  joda odmah nakon rođenja , na primer sredstva za dezinfekciju ili lekova na bazi joda, može izazvati disfunkciju štitne žlezde )
  • Prevremeno rođenje – privremeni hipotireodizam kod novorođenčadi može nastati kod nedonoščadi .
  • Veze u centralnom nervnom sistemu između hipotalamusa i hipofize kasnije sazrevaju. Ovo stanje se obično reguliše 4-16 nedelja nakon rođenja.

Decu sa privremenom kongenitalnom hipotireozom treba pratiti redovito tokom adolescencije i odrasle dobi zbog mogućih problema sa štitnom žlezdom. Najveći rizik za nastanak problema sa štitnom žlezdom nastupa kada devojčica rođena sa ovim stanjem ostane u drugom stanju.

Apr 07

Kako hormoni štitne žlezde deluju na organizam

Kako hormoni štitne žlezde deluju na organizam

Hormoni štitne žlezde utiču na transkripciju gena i posledičnu sintezu enzima i raznih proteina, a opšti uticaj je povećanje svih funkcijc u telu. Pod njihovim uticajem povećan je intenzitet metabolizma u organizmu. Deluju na rast dece i razvoj mozga u fetusa, pa tako kod hipotireoze deeca zaostaju u rastu i mentalno su zaostala, a kod hipertireoze rast završi ranije (epifize se zatvaraju ranije) i u odrasloj dobi visina je niža. Pospešuju metabolizam ugljenih hidrata. Takođe pospešuju metabolizam masti, smanjuju zalihe masti (mobilizacija lipida), raste koncentracija masnih kiselina u plazmi i raste oksidacija masnih kiselina, ali smanjenje se holesterol, fosfolipidi i trigliceridi u plazmi. Uzrok uticaja na holesterol je povećanje broja receptora za LDL u jetri i ujedno povećano izlučivanje holesterola putem žuči i fecesa. Smanjeno izlučivanje hormona povećava nivo holesterola, fosfoglicerida i triglicerida u krvi i nakuplja se mast u jetri. Često zbog povećanog lučenja hormona štitnjače nastaje I deficit vitamina jer su oni potrebni u mnogim ćelijskim procesima.

Uticaj hormona štitne žlezde je sledeći:

  • Povećavaju protok krvi i srčani minutni volumen jer se otpušta više proizvoda metabolizma i troši više kiseonika, dolazi do vazodilatacije. Protok se izrazito poveća kroz kožu.
  • Povećavaju frekvenciju srca
  • Povećavaju snagu srčane kontrakcije zbog povećane enzimske aktivnosti, što se slično događa pri groznici i mišićnoj aktivnosti. U malim povećanjima hormona poveća se snaga, a u većim količinama srčana snaga slabi
  • Povećavaju pritisak I puls zbog povećanog protoka, a srednji arterijski pritisak ostaje nepromienjen. Sistolni pritisak raste za 1,5-2,0 kPa, a dijastolni pada za istu vrednost
  • Povećaju frekvenciju i dubina disanja zbog veće potrošnje O2 i stvaranja CO2
  • Povećavaju pokretljivost probavnog sistema i lučenje probavnih sokova što dovodi do proliva, dok smanjeno lučenje u hipotireozi vodi do opstipacije
  • Nadražajno deluju na nervni sistem, ubrzane su mentalne funkcije i nekad disocirane, nervoza, neurotski poremećaji, anksioznost, zabrinutost i paranoja
  • Mišići postaju snažniji u malim povećanjima hormona, a u većima zbog katabolizma proteina postaju slabi. Kod hipotireoze postaju tromi i usporena je relaksacija.
  • Fini mišićni tremor, frekvencije 10-15/min, zbog povećane osetljivosti sinapsi u delovima kičmene moždine koja nadzire mišićni tonus
  • Umor i loše spavanje u hipertireoidizmu. U hipotireozi umor i spavanje do 12-14h/dan.
  • Povećavaju metabolizam glukoze, lučenje insulina rast
  • Povećavaju metabolizam kostiju, što vodi do većeg lučenja parathormona (PTH)
  • Povećano lučenje hormona štitne žlezde uzrokuje poremećaje i u reproduktivnom sistemu – impotenciju, smanjen libido, smanjeno menstrualno krvarenje (oligomenoreja) i amenoreja, dok smanjeno lučenje uzrokuje i smanjen libido,  pojačano i učestalo krvarenje (menoragija i polimenoreja), neredovne cikluse ili izostanak menstruacije (amenoreju).
Apr 04

Vitamini i štitna žlezda

Vitamini i stitna zlezda

Potrebno je unositi raznovrsnu hranu, kako bi obezbedili sve potrebne vitamine za održavanje dobrog zdravlja. Nedostatak određenih vitamina i minerala može uzrokovati poremećaj rada štitne žlezde, kada ni unete vitamine organizam nije u stanju pravilno iskoristiti.

Vitamin A ( ne karoten )

Karoten je preteča vitamina A. Neaktivna štitna žlezda ne može efikasno pretvoriti karoten u aktivnu formu vitamin A . Za pravilno iskorišćavanje vitamina A neophodni su proteini, i zbog njihovog nedostatka može da se ispolji deficijencija vitamina A. Ako imate nedostatak vitamina A , vaša sposobnost da proizvedete TSH je ograničena . Ovaj vitamin je potrebno i za pretvaranje T4 u T3.

Vitamini B kompleksa

Svi B vitamini su od vitalnog značaja za dobru funkciju štitne žlezde , ali svi oni imaju drugačiju ulogu.

B1 ( Tiamin )

Ovaj vitamin je naročito potreban ako imate pojačan rad štitne žlezde.

B2 ( riboflavin )

Nedostatak vitamina B2 usporava funkciju štitnoj žlezdi, posledično I štitna žlezda i nadbubrežne žlezde ne luče dovoljno svoje hormone.

B3 ( Niacin )

Neophodan je da bi sve ćelije organizma ( uključujući i endokrinih žlezda ) pravilno funkcionisale.

B6 ( piridoksin )

Bez ovog vitamina štitna žlezda ne može iskoristiti jod za proizvodnju tireoidnih hormona. Ovaj vitamin potrebna je još vise kod hiperaktivne štitne žlezde. Mišićna slabost je vrlo česta kod ljudi sa ubrzanim radom tireoidee, kao I kod onih kojima nedostaje vitamin  B6 .

B12

Osobe sa smanjenom funkcijom štitne žlezde ili osobe kojima je uklonjena štitna žlezda ne mogu absorbovati ovaj vitamin. Ozbiljan nedostatak vitamina B12 može uzrokovati mentalne bolesti , razne neurološke poremećaje , neuralgiju , neuritis i bursitis.

Vitamin C

Ovaj vitamin je potreban tireoidnoj žlezdi kako bi pravilno funkcionisala. Dugotrajni nedostatak vitamin C za posledicu ima pojačano lučenje hormona štitne žlezde. Osobama sa hiperaktivnom štitnom žlezdom potreban je dodatni vitamin C.

Vitamin D

Utvrđeno je da kada osobe sa hipertireoidizmom uzimaju ovaj vitamin, umanjuje se gubitak kalcijuma i na taj način se osteoporoza može sprečiti .

Vitamin E

Nedostatak ovog vitamina za posledicu ima da štitnu žlezdu da luči previše hormona , kao i premalo TSH od strane hipofize .

Veći unos ovog vitamina je često potrebno osobama sa hipertireoidizmom da bi se nadoknadile količine vitamina koje se troše.

Apr 03

Minerali i štitna žlezda

minerali i stitna zlezda

Kod osoba koje imaju problem sa štitnom žlezdom, mnogi minerali imaju uticaj na njenu pravilnu funkciju i iskoristljivost lekova koji se koriste kod problema sa štitnom žlezdom.

Jod

Jod je mineral koji je neophodan za pravilan rad štitne žlezde i adekvatnu proizvodnju tiroidnih hormona. Ima ga najviše u plodovima mora, algama i svim biljkama i životinjama koje žive u morskoj vodi. Takođe ga ima u mleku, mesu, jajima i spanaću, ali svakodnevni izvor joda predstavlja jodirana kuhinjska so. Preporučeni dnevni unos joda za odrasle je 150 mcg, za trudnice 220 mcg i za dojilje 290 mcg. Ali budite oprezni, dovoljna dnevna doza za odrasle je pola kašičice jodirane soli. Za normalnu funkciju štitne žlezde nije dobro ni previše ni manjak joda. Osobe sa normalnom funkcijom štitne žlezde mogu uzimati i 10 puta veće količine joda od preporučenih, bez ikakvih posledica, dok osobe koje imaju bilo hipo ili hiperfunkciju štitne žlezde moraju povesti računa o unosu ovog minerala. Ovako deluje da je lako snabdeti organizam dovoljnom količinom joda, ali oboljena štitne žlezde uzrokavana nedostatkom joda su česta u nekim podnebljima. Osobe koje su na neslanoj dijetu, u povećanom su riziku da razviju poremećaj usled nedostatka joda.

Kalcijum

Kod žena sa hipertireoidizmom, hormon u višku stimulacijom osteoklasta, razgrađuje kosti i neophodna je adekvatna nadoknada kalcijuma, koji jedan od osnovnih sastojaka kostiju.

Ženama između 25-50 godine, neophodan dnevni unos je 1000 mg Ca, kao i ženama preko 50 godina koje su na terapiji estrogenima, dok kod žena preko 50 godina koje ne uzimaju estrogen dnevna potreba iznosi 1500 mg. Nekim ženama nije dovoljan kalcijum iz hrane, pa moraju uzimati suplementa. Ako uzimate više od 750 mg dnevno, podelite ih u dve dnevne doze zbog bolje apsorpcije..

Selen

Selen pomaže konverziju T4 u T3 hormon, koji je aktivan na periferiji. U nedostatku ovog minerala smanjen je nivo T3 u organizmu što se ispoljava kao hipotireoidizam. I selen u višku može da uzrokuje probleme sa štitnom žlezdom. Selena najviše ima u zemljištu. Izvor selena u hrani je meso životinja koje jedu hranu koja raste u zemljištu koje je bogato selenom. Ima ga još i u orasima, semenkama i žitaricama koje uspevaju na zemljištu bogatom selenom. Selen je zastupljen u mnogim namirnicama, kao što su piletina, jaja, integralni hleb, morski plodovi… Pojedini lekari savetuju obolelima koji imaju hipotireoidizam, uzimanje selena u vidu suplemenata 200 mcg dnevno, da bi pojačali konverziju T4 u T3.

Gvožđe

Ovaj mineral je takođe potreban za konverziju T4 u T3. Osobe na terapiji tireoidnim lekovima, koje leče i anemiju, trebalo bi obratiti pažnju na interakciju, kako sa hranom bogatom gvožđem, tako i sa suplementima gvožđa. Ne bi trebalo uzimati ih u isto vreme, već sačekati 4 sata sa konzumacijom namirnicama bogatim gvožđem, nakon redovne terapije tireoidnim lekovima.

Magnezijum

Magnezijum je potreban za pretvaranje T4 u T3, tako da treba povećati unos ovog minerala.

Cink

Istraživanja su pokazala da i hipotireoidizam i hipertireoidizam dovede do nedostatka cinka. Cink takođe igra ulogu u funkcioniranju imunog sistema. Niski nivoi cinka pronađeni su kod gojaznih ljudi. Cink je potreban za pretvaranje T4 u T3, i potrebno je povećati unos i ovog minerala.

Mar 26

Saveti za kvalitetan život sa Hašimoto tireoiditisom

 

hashŽivot sa Hašimoto tireoiditisom može da bude pravi izazov, ali postoji mnogo korisnih saveta za promenu načina života koji bi pomogli da se bolest drži pod kontrolom. Ovo su osnovne smernice za kvalitetan život sa Hašimoto tireoiditisom.

Poboljšajte svoje mentalno zdravlje.
Pošto stres može otežati funkciju štitne žlezde, pokušajte da u svoje aktivnosti uključite jogu i meditaciju, tako da postanu deo vaše svakodnevne rutine. Oni pomažu da se ublaži mentalna napetost izazvana Hašimoto tireoiditisom. Masaža i akupunktura su takođe poznate po svojim terapeutskim koristima.
Zdravo se hranite.
Neka vam se ishrana sastoji od velike količine sirovog ili blago-kuvanog povrća. Ova vrsta hrane daje telu potrebne materije i pomaže vašem metabolizmu da glatko funkcioniše.
Izbaciti gluten iz ishrane
Gluten često izaziva zapaljenje u našem organizmu i ubrzava napredak bolesti. Zamenite pšenicu i raž sa proizvodima kao što su kokos i leblebije.
Odmarajte se dovoljno
Spavajte dovoljno, jer punih osam sati sna pomaže vašem telu da se regeneriše, dajući vam novu snagu za početak dana.
Izbegavajte u ishrani strumogene namirnice
Držite se što dalje i izbegavajte povrće poput kupusa, prokelja, karfiola, kelja i brokola. Konzumirane previše ovog strumogenog povrća može ometati rad vaše štitne žlezde i dodatno otežati njenu funkciju.
Redovno i umereno vežbajte
Čak i kada se osećate umornim, veoma je važno da ostanete aktivni da bi se vaš metabolizam ubrzao. Ukoliko niste u mogućnosti da vežbate duže vreme u toku dana, vežbajte češće ali kraće.
Izbegavajte proizvode od soje.
Ne morate da eliminišete soju totalno iz vaše ishrane, samo ograničite njen unos. Kada je jedete, uvek je konzumirajte kuvanu jer to smanjuje njen strumogeni efekat, što je i čini manje toksičnom.
Zapamtite, na vama je se pridržavate ovih jednostavnih promena u ishrani i načinu života. Optimizam i pozitivan stav su ključni da živite bolje i kvalitetnije sa Hašimoto tireoiditisom.

Prirodni preparat Primed 7 tiromed je efikasno sredstvo koje nadoknađuje jod u organizmu, potreban za funkcionisanje štitne žlezde i smanjuje simptome hipotireoze.

Mar 25

Terapija štitne žlezde u trudnoći

stitnjaca-u-trudnoci

Štitna žlezda igra značajnu ulogu u sveukupnom zdravlju žene u bilo kojoj fazi u životu. Njena osnovna funkcija je da reguliše metabolizam i rad drugih organa u telu, njena pravilna funkcija igra vitalnu ulogu za žene tokom trudnoće.
Ako razmišljate o trudnoći ili već jeste trudni, slobodno možete da nastavite da koristite svakodnevno lekove za lečenje hipotireoze ili Hašimoto tireoiditisa, onako kako vam je odredio lekar. Takođe je podjednako važno pratiti nivo hormona štitne žlezde ,kao i redovno uzimanje terapije za vreme trudnoće.
U proseku, trudnoj ženi je potrebno oko 50% više tireoidnih hormona tokom prvog trimestra trudnoće. Kako telo prolazi kroz značajne hormonske promene, tiroidni hormoni takođe podležu ovim promenama. Tiroidni hormoni imaju značajnu ulogu u izgradnji ploda i pomoćnih organa trudnoće kao što su: posteljica, pupčana vrpca, kao i svi vitalni organi i delovi tela ploda.
Žena koja je i pre trudnoće imala problem sa smanjenom funkcijom štitne žlezde, treba da nastavi da u toku trudnoće redovno prati nivoe hormona štitne žlezde. Redovno javljanje endokrinologu je jako bitno, jer je neophodno vršiti korekciju doze terapije nekoliko puta tokom trudnoće.
Jako je važno da trudnice sa smanjenom funkcijom štitne žlezde redovno uzimaju svoju terapiju, onako kako im je doktor odredio. Neophodno je redovno pretiti nivoe hormona štitne žlezde jer neregulisan rad štitne žlezde može da dovede do povećanih šansi za pobačaj, prevremeni porođaj, gestacijsku hipertenziju, eklampsiju i smanjen nivo inteligencije novorođenčeta.

Mar 12

Nodozna toksična struma

 

2-337

Nodozna toksična struma je bolest štitne žlezde koju karakteriše povećano stvaranje tireoidnih hormona, ali ne iz normalnog tkiva štitne žlezde, već iz pojedinačnog, autonomnog čvora štitne žlezde ili polinodozne strume.
Uzrok ovakvog stanja nije poznat. Pretpostavlja se da više etioloških faktora deluje sinergistički u nastajanju ovog stanja. Rezultat patološkog procesa je nastanak tireoidnih folikula koji mogu postati dovoljno autonomni u stvaranju tireoidnih hormona i metabolički dominantni.
Simptomi nodozne toksične strume su slični kao kod Graves- Basedovljeve bolesti, samo su malo manje izražene. U njih se ubrajaju nepodnošenje toplote, ubrzano lupanje srca, obilno znojenje, povećan osećaj gladi i apetit, gubitak u težini, tremor ruku, umor… Simptomi mogu biti i nespecifični kada dominira mišićna slabost, apatija, gubitak u težini, depresija, srčana slabost, emocionalna labilnost…
Dijagnoza polinodozne toksične strume se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih nalaza, scintigrafije, nalaza povišenih nivoa tireodnih hormona u krvi i niskog nivoa TSH.
Terapijom polinodozne toksične strume medikamentima koji se zovu tireostatici se postiže remisija i smanjenje simptoma, ali ne trajno. Terapija izbora koja dovodi do trajnog povlačenja simptoma je subtotalna tireoidektomija ili hirurško uklanjanje jednog dela štitne žlezde. Takođe, lečenje radioaktivnim jodom dovodi do kompletne i stabilne remisije.

Mar 10

Ishrana kod obolelih od hipotireoze

zob-stit450x300

  Kod obolelih od hipotireoze ishrana mora da zadovolji unos namirnica koje podstiču  funkciju štitaste žlezde i pri tome treba izegavati unos namirnica koje smanjuju resorpciju joda u  organizmu.
 Hipotireoza je jako česta bolest i organizmu nedostaju hormoni koji su neophodni za normalno odvijanje metaboličkih procesa. Metabolizam se usporava i obolela osoba je otečena, lako se goji, zaboravna je, usporena, depresivna, pati od zatvora i nadimanaja u stomaku, suve kose i kože.
Na uzrok bolesti ne možemo da utičemo ( Hašimotov tireoiditis, odstranjenje štitne žlezde zbog tumora, oštećenje tkiva tokom lečenja, tumori i zapaljenja hipotalamusa). Ono što je u našoj mogućnosti je da namirnicama i ishranom povoljno utičemo na rad štitne žlezde. Izbegavanjem namirnica koje otežavaju iskorišćavanje joda neophodnog za funkciju štitne žlezde, pomažemo boljoj funkciji žlezde.
Nedostatak joda u ishrani kao uzrok hipotireoze je redak zbog obaveznog jodiranja kuhinjske soli. Rizik od smanjenja funkcije imaju osobe koje izbace kuhinjsku so iz organizma i pri tome ne koriste ribu i morske plodove bogate jodom u ishrani.
Osobe obolele od hipotireoze trebaju da u svoju ishranu uvrste dosta voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki i živine. Za normalnu funkciju štitne žlezde su naročito bitne šargarepa, spanać, kajsije, avokado, banane, seme suncokreta, morske ribe, riblje ulji i integralne žitarice.
Namirnice koje usporavaju resorpciju joda u organizmu i koje treba izbegavati su kupus, kelj, kikiriki , senf, soja, lima pasulj, brokoli, lanano seme. Ovo su tzv. strumogene namirnice i njih ne treba u potpunosti izbaciti iz ishrane jer su zdrave i sprečavaju nastanak nekih vrsta raka, već ih konzumirati do dva puta nedeljno i nikada više njih u isto vreme.
Osobe obolele od  hipotireoze su sklone zatvoru. Zato je neophodno da unosite hranom najmanje 30g dijetnih vlakana dnevno. Ima ih dosta u integralnom hlebu i pecivu, voću i povrću. Ona nabubre, pokrenu creva i poboljšaju varenje. Osim toga povećavaju sitost i smanjuju resorpciju masti i šećera. Ako naglo povećate unos dijetnih vlakana možede povećati nadimanje u stomaku. To činite postepeno uz istovremeno povećanje unosa tečnosti.
Zdrava osoba treba dnevno da unese makar osam čaša vode ne bi li obezbedila potrebe metabolizmaa. Osoba sa hipotireozom ima veću potrebu za tečnošću, čak i 12 čaša dnevno. Deo te vode se troši na dodatno ubrzavanje metabolizma , a deo na formiranje uredne stolice i lečenje zatvora.
Umerena fizička aktivnost je neophodna za normalan rad štitne žlezde. Pored ishrane i vežbanje može da ubrza metabolizam. Dovoljno je dnevno vežbati od 30 do 45 minuta. Radi bolje funkcije štitne žlezde poželjno je izbegavanje stresa, pušenja, indijskog čaja, kola napitaka, energetskih pića i kafe zbog visokog sadržaja kofeina koji je psihostimulans.

Prirodni preparat Primed 7 tiromed je potpuno prirodan preparat čijom redovnom upotrebom, nadoknađujete jod u organizmu koji je neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde. Ovaj prirodni preparat dovodi do smanjivanja simptoma hipotireoze i do ubrzavanja metabolizma.

Mar 04

Endokrina orbitopatija

Endokrina orbitopatija je posledica zapaljenskih promena svih struktura u očnoj duplji (mišića pokretača očne jabučice, retrobulbarnog vezivnog tkiva, optičkog živca i očne jabučice). Ovo je poremećaj koji je genetski uslovljen, autoimunog je porekla i može da se ispoljava u svim starosnim uzrastima, ali se najčešće javlja kod mlađih osoba. Otok tkiva u očnoj duplji potiskuje očnu jabučicu napred i to daje utisak “velikih očiju”. Endokrina orbitopatija se javlja često u sklopu hipertireoze, mada se može javiti i kod osoba sa normalnom funkcijom tiroidne žlezde.
Bolest uglavnom nema jako izražene simptome i većina oboleleih nema većih tegoba. Međutim, u zavisnosti od jačine zapaljenskog procesa u orbiti ispoljavaju se različiti simptomi i znaci kao što su: periorbitalni otok, zaostajanje kapka pri pogledu na dole, crvenilo konjuktive, fotofobija, pojava duplih slika i oštećenje očnog nerva.
Dijagnostika endokrine orbitopatije
Klinički pregled je od velikog značaja jer se njime određuje radna dijagnoza, preduzimaju se preventivne mere, rano se postavlja dijagnoza i sprovodi uspešno lečenje.
Obolelima od endokrine orbitopatije je potrebno ispitati funkcionalna i morfološka svojstva štitne žlezde, u cilju utvrđivanja njena funkcije.
Da bi se sagledao sadržaj očne duplje, danas se uspešno koristi metod vizuelizacije očne duplje primenom obeleženog analoga somatomedina- okreotida i detekcijom njegovog prisustva gama kamerom. Zbog učešća imunikih faktora u nastanku endokrine orbitopatije, radionuklidna scintigrafija orbite se koristi kao metod dijagnostike, kao i za procenu efekata terapije obolele osobe.
Lečenje endokrine orbitopatije
Lečenje endokrine orbitopatije počinje tek kada je postignuta normalna funkcija tireoideje. Antitireoidni lekovi – tireostatici imaju imunomodulatorno dejstvo kod bolesnika sa Grawes-Basedow-ljevom bolešću, pa pokazuju efekat i na endokrinu orbitopatiju. Istovremena primena lokalnog antizapaljenskog lečenja pokazuje efekat. Kod 60% obolelih sistemska primena kortikosteroida daje dobar efekat.Primenjuju se i nesteroidni imunosupresivni lekovi (Imuran,Cyclosporin, Ciamexon). U slučajevima jako izražene endokrine orbitopatije, preporučuje se radioterapija retrobulbarnog tkiva u kombinaciji sa drugim oblicima lečenja.
Lečenje plazmafarezom intravenski, daje rezultate kod gotovo polovine obolelih. Orbitalna dekompresija je hirurški vid lečenja koji ima za cilj očuvanje optičkog živca

Feb 03

Subakutni tireoditis

TireoiditisSubakutni tiroiditis je prvi put opisan 1904. godine i nekada se naziva po autoru koji ga je prvi opisao de Quervin-ov tiroiditis.

To je prolazno zapaljenje tkiva tiroidne žlezde verovatno izazvano virusima. Većina bolesnika pre pojave tiroiditisa ima respiratornu infekciju. Sam subakutni tiroiditis se u početku odlikuje znacima sistemske viremije- opšta slabost, bolovi u mišićima, preznojavanje. Bolest se obično javlja u sezoni virusnih infekcija, u rano proleće i u jesen.

Subakutni tiroiditis je čest uzrok prolaznom hipertiroidizmu koji ne zahteva lečenje. Radi se o oštećenju tiroidnih folikula zbog čega se njihov sadržaj izlučuje u cirkulaciju.

Klinička slika i tok

Osnovna promena je pojava veoma bolne strume, uglavnom lokalizovane u ograničenom delu žlezde, traje različit period i zatim se povlači da bi se pojavila na drugom mestu u tkivu žlezde. Bol je veoma jak, otežava gutanje i okrete glave, zrači u vilične uglove, uši i vrat. Bolesnik može da ima povišenu temperaturu, nekada i preko 39 C, uz simptome groznice: iscrpljenost, zamor, bolove u mišićima. Posle febrilne epizode dolazi do smirivanja simptoma i znakova, bolesnik se oseća dobro da bi ponovo došlo do pojave bolne strume, temperature i febrilnog sindroma. Može da traje nekoliko meseci do godinu dana ali se obično završava za 3- 6 meseci.

Laboratorijske promene

Javlja se ubrzana sedimentacija eritrocita. U oko polovine obolelih mogu se dobiti povišene vrednosti tiroidnih hormona ali one obično nisu značajno visoke. Subakutni tiroiditis je dobar primer prolaznog hipertiroidizma sa sniženom fiksacijom radiojoda.
Nema leukocitoze što pomaže u razlikovanju od akutnog bakterijskog zapaljenja žlezde. Sa ovim nalazima nema nikakve dileme da se radi o ovom veoma neprijatnom ali prolaznom oboljenju. Karakterističan trijas pomaže da se subakutni tiroiditis lako dijagnostikuje- bolna struma sa febrilnim sindromom, ubrzana sedimentacija eritrocita i niska fiksacija radiojoda.

Lečenje

Nespecifične mere za febrilna stanja- odmor, dosta tečnosti i analgetici iz grupe salicilata. Ako su simptomi izraženi i bol veoma uznemirava bolesnike, propisuju se iako nerado lekovi iz grupe kortikosteroida. Kortikosteroidi ublažavaju simptome, ali zbog mnogobrojnih neželjenih efekata u toku njihove dugotrajne primene svaki lekar vrlo teško i posle najiscrpnije provere odlučuje da ih propiše za ovo stanje koje će proći i samo od sebe. Hipertiroidizam u ovoj bolesti je prolazan i ne zahteva specifično lečenje; dovoljno je da se privremeno primene lekovi iz grupe beta blokatora.

Dec 26

Činjenice o karcinomu štitne žlezde

Štitna žlezdaSvi simptomi koji upućuju na probleme sa štitnom žlezdom moraju biti detaljno ispitani.Ponekad se, pored drugih simptoma, pojavljuju i čvorići u štitnoj žlezdi koji mogu ali i ne moraju biti maligni. Definitivni uzrok karcinoma štitne žlezde nije poznat, mada istraživači ističu faktore rizika koji su dominantni: izlaganje visokim dozama zračenja, nizak unos joda ,ženski pol, preko 40 godina starosti, porodična istorija javljanja bolesti. Nakon detaljne dijagnostike i ako ispitivanja pokažu da prisutan čvor jeste maligni, sledeće činjenice mogu pomoći u odlučivanju o tretmanu i prognozi bolesti.
  • Postoje četiri tipa karcinoma štitne žlezde: folikularni, papilarni, medularni i anaplastični.
  • Karcinom štitne žlezde je najčešći endokrini karcinom.
  • Najveći broj slučajeva karcinoma štitne žlezde je izlečivo, ako se dijagnostikuje dovoljno rano.
  • Najjagresivniji oblik je anaplastični karcinom, ali on se dešava u svega 1-2 slučajeva u odnosu na ukupni broj obolelih.
  • X-zraci velike energije se koriste da bi se tumor smanjio i ćelije kancera  uništile.
  • Kod jedne od 104 osoba će biti dijagnostikovan karcinom štitne žlezde, 23 procenata od njih će dobiti kancer između 50 i 80 godine života,
  • Lečenje karcinoma štitne žlezde obuhvata različite kombinacija hirurgije, tretmana radioaktivnim jodom, spoljašnjeg zračenja i hemoterapije.
  • Prognoze su odlične u većini slučajeva, mada verovatnoća je 30%  da se bolest vrati.
  • Najčešći vid lečenja karcinoma štitne žlezde je hirurško lečenje. Lobektomija podrazumeva otklanjanje jednog režnja koji je zahvaćen, skoro-totalna lobektomija je ostavljanje samo malog dela žlezde, i totalna lobektomija podrazumeva otklanjanje žlezde u potpunosti.
  • Hemoterapija podrazumeva korišćenje snažnih lekova koji ubijaju ćelije kancera. Ovo je sistemska terapija koja takođe uništava sve ćelije kancera koje postoje u telu.
  • Karcinom štitne žlezde obuhvata jedan procenat od svih dijagnostfikovanih kancera. Njegova najveća učestalost je među ženama u Aziji.
Dec 20

X-zraci kao uzrok raka štitne žlezde

Rendgenski snimakRendgenski pregledi, mamografija, snimanje zuba  povećavaju rizik od raka štitne žlezde, koji je često bezbolan i metastazira u limfne čvorove vrata.

Kod rendgenskih pregleda obavezno je nošenje zaštitnih olovnih kecelja, mada one nisu dovoljna zaštita jer područještitne žlezde gotovo uvek ostane nepokriveno.

Učestalosti ovog tipa raka doprinosi i neadekvatna zaštita pri zubarskim i mamografskim pregledima, koji takođe koriste X-zrake. Osobe koje su u toku jedne godine bili na ovakvim pregledima pet i više puta, imaju četiri puta veći rizik za dobijanje raka. Lekari bi pri tome trebali da više vode računa o zaštiti samog vrata prilikom pregleda. Poražavajuća je statistika da se u SAD-u svake godine dijagnostikuje 34 000 novih slučajeva raka štitne žlezde.

Rak štitne žlezde je zloćudni tumor unutar same žlezde. U evropskim zemljama se otkrije u 1 od 25 000 ljudi, i to uglavnom žena, a broj obolelih je svake godine veći. Najčešći oblici karcinoma su papilarni i folikularni karcinom štitne žlezde.

Simptomi raka štitne žlezde:

  • Pojava bezbolne kvržice ili čvora u žlezdi.
  • Promuklost ili gubitak glasa.
  • Otežano gutanje.
  • Gubitak na težini i iscrpljenost.

Papilarni karcinom je najčešći zloćudni karcinom štitne žlezde koji se pojavljuje nakon zračenja glave i vrata u ranom detinjstvu. Češće se javlja kod muškaraca nego kod žena. Može se širiti sa žlezde na okolna tkiva vrata. Metastazira uglavnom u suprotni režanj žlezde i u limfne čvorove vrata. Godinama ostaje bezbolan, što mu dodatno otežava postavljanje dijagnoze.

Dec 13

Bolesti štitne žlezde kod dece dijabetičara

Riedl tireoiditisSavremena istraživanja su pokazala da postoji veza između autoimunih bolesti štitne žlezde i dijabetesa tipa 1 kod dece i mladih.

Dijabetes tip 1 se javlja kod mladih, najčešće u pubertetu. Na samom početku šećerne bolesti kod 15 do 30% dece pozitivna su anti TPO i antitireoglobulinska antitela. Antitela su češća kod devojčica nego kod dečaka. Kod polovine te dece će se razviti klinički manifestna autoimuna bolest štitne žlezde.

Kod dece dijabetičara nivo antitela brzo raste i vodi ka subkliničkoj hipotireozi. Dete tada nema nikakve tegobe. Laboratorijski se uočava povišena vrednost TSH, dok su T3 i T4 normalni. Napredak bolesti vodi ka manifestnoj hipotireozi, kada pored sniženih hormona postoje i tegobe. Ova bolest se obično razvija postepeno i podmuklo i dugo je bez tegoba. Pacijenti osećaju umor, malaksali su, pospani, ne podnose hladnoću, goje se, imaju zatvor i nadimanje u stomaku, slabo se znoje, imaju bol u grudima.

Ređe se kod dece sa povišenim antitelima razvija Grejvs- Basedovljeva bolest sa porastom hormona štitne žlezde(hipertireoza). Jedan od prvih simptoma je lupanje i preskakanje srca i pri najmanjem psihičkom i fizičkom naporu. Pacijenti se puno znoje, razdražljivi su, nemirni, ruke im podrhtavaju.

Napredovanje bolesti je brzo pa je preporučljivo kod dece i adolescenata obolelih od dijabetesa tip 1 jednom godišnje proveriti nivo anti TPO i antitireoglobulinskih antitela.

Nov 19

Tireoglobulin

Štitna žlezdaTireoglobulin je protein koji se stvara jedino u štitnoj žlezdi. Hormoni T3 i T4 se sintetišu od određenih delova tireoglobulina u ćelijama štitne žlezde. Sam tireoglobulin nije biološki aktivan. Male količine su normalno prisutne u krvi zdravih osoba.

Stvara se normalno u tireoidnoj žlezdi, ali i kod Grejvs-Basedovljeve bolesti, tireoiditisa, karcinoma štitne žlezde.

Ovaj parametar se najčepće koristi kao tumor marker i za procenu lečenja diferentovanog karcinoma štitne žlezde. Nakon totalne tiroidektomije nivo tireoglobulina bi trebalo da padne na nedektabilni nivo jer su ćelije koje ga stvaraju uklonjene. Ako se on još uvek detektuje nakon operacije treba misliti o postojanju tkiva žlezde na drugim mestima u organizmu ili o postojećim metastazama. Ako nivo tireoglobulina počne ponovo da raste neko vreme nakon operacije treba misliti o recidivu tj. ponovnom javljanju bolesti na istom ili drugom delu tela u organizmu.

Uopšteno, ako je terapija uspešna nivoi tireoglobulina će padati tokom vremena. Rezultati jedne analize nisu pokazatelj loše prognoze. Promene nivoa tokom određenog vremenskog perioda su važnije. Bitno je odrediti nivo tireoglobulina pre početka terapije da bi se utvrdilo da li kancer luči tireoglobulin. Inače, ne koristi se individualno da bi se postavila dijagnoza karcinoma.

Prisustvo tireoidnih antitela ometa ovu analizu. Ova antitela se nalaze kod 25% pacijenata sa diogerentovanim karcinomom štitne žlezde i kod 12,5% opšte populacije. Zbog toga se nivo ovih antitela mora utvrditi pre određivanja tireoglobulina, kako bi rezultati bili pouzdani.

Takođe, nivo tireoglobulina je povišen i kod hipertireoidizma i kod tireoiditisa.

Nov 12

Benigni tumori štitne žlezde

hashimoto tireoditis

Benigni tumori štitne žlezde najčešće se manifestuju kao solitarni adenomi, specifična benigna inkapsulirana struktura, slična normalnom žlezdanom tkivu. Na osnovu histološkog nalaza ovi adenoomi mogu se podeliti na embrionalne, fetalne, folikularne, Hűrthleovih ćelija i papilarne.Učestalost adenoma nije tačno poznata. Češći su 6 do 8 puta u žena.

Uzrok nastanka

Tačan uzrok nastanka nije poznat. Pretpostavlja se da tireoidne adenome verovatno izaziva ista vrsta stuimulusa, koja izaziva i karcinome (dejstvo jonizujućeg zračenja, hronična stimulacija TSH, genetski).

Klinička slika

Bolesnik najčešće nema nikakve subjektivne simptome. Simptomi mogu da se jave ukoliko adenom zbog svoje velike mase vrši kompresiju vratnih organa. Palpatorno se otkriva nodozna tvorevina, osrednje čvrste ili elastične konzistencije, pokretna pri gutanju, bez lokalne adenopatije.Jedina komplikacija je hemoragija (krvavljenje) u cistično izmenjeni adenom koja može da bude praćena bolom.

Prognoza je vrlo dobra – adenomi mogu godinama i bez terapije da ostanu nepromenjeni. Vrlo retko prelaze u karcinom.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, kliničkog pregleda, ultrazvuka, scintigrafije. Za isključivanje maligniteta se pridaje veliki značaj aspiracionoj citologiji.
Nov 04

Čvor na štitnoj žlezdi

Štitna žlezdaČvor na štitnoj žlezdi je kvržica ispunjena tečnošću, koja se nalazi u unutrašnjosti štitne žlezde. Većina čvorova na štitnoj žlezdi nije ozbiljna i ne uzrokuje simptome. Čvorovi na štitnoj žlezdi su u vrlo malom broju povezani sa rakom štitne žlezde.

Pacijenti često ne znaju da imaju čvor na štitnoj žlezdi sve dok se ne otkrije na rutinskom pregledu. U ređim slučajevima čvor može biti dovoljno veliki da pritisne dušnik i izazove otežano disanje ili gutanje, promuklost, osećaj knedle u grlu. Ako dođe do pojave lučenja dodatnog tiroksina od strane čvora javljaju se neki od simptoma:

  • Iznenadan, neobjašnjiv gubitak težine.
  • Nervoza.
  • Ubrzan ili nepravilan rad srca.

U ređim slučajevima čvor na štitnoj žlezdi može biti kancerogen, no teško je na osnovu simptoma prepoznati koji su čvorovi maligni. Kancerogeni čvorovi su velike mase i rastu veoma brzo.

Uzroci čvora na štitnoj žlezdi:

  • Nedostatak joda u ishrani može uzrokovati čvor na žlezdi ali je to redak slučaj jer se jod rutinski dodaje soli i drugim namirnicama.
  • Bujanje normalnog tkiva žlezde je poznato kao adenom štitnjače.To je benigni problem i ne smatra se ozbiljnim ako ne smeta ili ne izaziva komplikacije. U nekim slučajevima adenomi mogu biti hiperfunkcionalni i proizvoditi hormone što dovodi do stanja hipertireoze.
  • Ciste na štitnoj žlezdi su ispunjene tečnošću i najčešće su posledica degeneracije adenoma štitne žlezde. Često su zajedno sa tečnošću prisutne i čvrste komponente koje mogu biti maligne ponekad.
  • Hronična upala štitne žlezde ili Hašimoto tireoiditis može dovesti do pojave čvorića i smanjenja funkcije štitne žlezde.
  • Multinodularna guša sadrži više čvorića ali njihov uzrok nije jasan. Može biti izazvan nedostatkom joda ili poremećajem štitnjače.
  • Rak žlezde je retko uzrok čvorića na žlezdi. Rizik je povećan ako imate porodično oboljevanje od raka štitne žlezde ili drugog endokrinog tumora, ako ste mlađi od 30 ili stariji od 60 godina i bili ste izloženi nekom zračenju. Ako je čvor veliki, težak,boli, više je zabrinjavajući u smislu maligniteta.
Oct 29

Reumatske bolesti kod hipotireoze

Reumatski problemiHipotireoza je često udružena sa reumatskim tegobama. Tegobe se posebno javljaju kod obolelih koji imaju izražene otoke lica i tela - miksedem.

Promene na mišićima

Osobe koje imaju primarnu hipotireozu često imaju bol i osećaj ukočenosti mišića ramena i karlice. Tegobe su izazvane nagomilavanjem hijaluronske kiseline u mišićima. Rad mišića (kontrakcija i opuštanje) je usporen. Koncentracija mišićnih enzima u serumu je povećana, EMG izmenjen. Lečenjem hipotireoze bolovi u mišićima se brzo povlače.

Promene na zglobovima

Tegobe se najčešće javljaju na kolenima, a zatim na sitnim zglobovima šaka i stopala. Artritis zahvata uglavnom simetrične zglobove. Zapaljenje zglobova nije jako izraženo. Na rendgenu se uočava samo otok. Laboratorijske analize obično pokazuju povišenu sedimentaciju, eventualno povišenu mokraćnu kiselinu.

Kod obolelih koji imaju miksedem (kod oko 10%) može da se javi sindrom karpalnog tunela. Posledica je nakupljanja mucinoznog materijala u karpalnom tunelu, kao i zbog promena na nervu koji prolazi kroz njega (nervus medianus).

Lečenjem hipotireoze reumatske tegobe se potpuno povlače.

Oct 25

Subklinička hipotireoza

Štitna žlezdaSubklinička hipotireoza se karakteriše povišenim TSH i normalnim nivoima hormona štitne žlezde, T3 i T4, bez znakova hipotireoze. Ovo stanje se naziva supklinička tiroidna disfunkcija. Ovo je stanje kada štitna žlezda ne funkcioniše dobro ali ipak proizvodi dovoljno tiroidnih hormona tako da većina pacijenata nikada nema simptome i znakove hipotireoze.

Ovaj poremećaj nije redak i njegov značaj je u tome što posle više godina ili decenija trajanja može da pređe u manifestnu hipotireozu. Tada su hormoni štitne žlezde ispod normale i prisutni su simptomi i znaci hipotireoze. Najveći rizik da dobiju manifestnu hipotireozu imaju osobe sa povišenim TSH uz pozitivna antitela na tiroidnu peroksidazu. Rizik je kod ovih žena 40 puta veći u odnosu na žene sa normalnim TSH.

Osobe koje imaju povišen TSH su u odnosu na one sa normalnim nivoom TSH gojaznije, imaju povišen pritisak, povišen holesterol, posebno LDL, nizak HDL, povišene trigliceride. Zbog toga je njihov rizik od ateroskleroze povećan. Zajedno sa drugim faktorima rizika kao što su srčane bolesti u familiji, pušenje, stres, fizička neaktivnost, povišen šećer oni čine da se kod njih ranije razvije angina pektoris i infarkt miokarda. Znači, osobe sa supkliničkom hipotireozom imaju povišen kardiovasularni rizik. Međutim, ne postoji stroga veza između visine TSH i rizika jer deluju i brojni drugi faktori.

Pošto je supklinička hipotireoza povezana sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti preovladavaju stavovi da lečenje treba da se započne ne čekajući da hormoni T3 i T4 padnu. Pošto većina njih nikada ne dobije hipotireozu stavovi lekara vezani za lečenje ovih pacijenata nisu usaglašeni.

Endokrinolozi su se složili da lečenje supstitucionom terapijom (Eutirox, Letrox) treba primenjivati kod pacijenata sa jako visokim TSH, iznad 10 mU/ml ili kod onih koji istovremeno imaju povišen TSH i antitela. Kod svih drugih lekove treba primenjivati ako imaju druge udružene rizike za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Doza L-tiroksina se pažljivo određuje da ne bi došlo do hipertireoze.

Oct 16

Srce u hipertireozi

Srčani problemiHipertireoza je metabolički poremećaj koji itekeko utiče na srce i krvne sudove. Srce u hipertreozi se naziva tireotoksično srce i njega karakterišu poremećaji srčanog ritma, pretkomorske fibrilacije.

Uzrok ovih poremećaja ritma je povišena vrednost tiroksina, hormona štitne žlezde što povećava osetljivost kardiovaskularnog sistema na kateholamine. Visoke vrednosti tiroksina verovatno i direktno oštećuju srčani mišić. Neki autori pak smatraju da metabolički poremećaji u hipertireozi ne mogu oštetiti potpuno zdravo srce.

Srčane tegobe koje osećaju oboleli od hipertireoze su : preskakanje srca, gubljenje daha, bol u grudima. Kod mlađih bolesnika to su nemir, pojačano znojenje, tremor ruku, učestale stolice i gubitak težine što i jesu simptomi hipertireoze. Kod starijih pacijenata ovi znaci su slabije izraženi i oni više imaju simptome srčane insuficijencije.

Na holter EKG-u snimanom tokom 24 sata vidi se ubrzan srčani rad (tahikardija) koja se održava i u snu. Pojava divergentne hipertenzije znači znatno povišen sistolni krvni pritisak dok je dijastolni ili donji normalan ili smanjen. Ovakav pritisak je posledica sniženog perifernog otpora i lakšeg protoka krvi kroz sitne krvne sudove. Na EKG-u se prikazuje sinusna tahikardija uz visoke talase koji su posledica ubrzanog metabolizma. Takođe, srce je umereno uvećano.

Dijagnoza se postavlja na osnovu postojećih tegoba. Glavna tegoba koja je karakteristična za hipertireozu je ubrzani srčani rad koji se održava tokom cele noći ( znači nezavisno od napora) i koji ne reaguje na digitalis. Povišene vrednosti T3 i T4 samo potvrđuju dijagnozu.

Oštećenje srčanog mišića se može sprečiti ranim otkrivanjem i lečenjem hipertireoze. Kod ubrzanog srčanog rada daju se beta-blokatori koji usporavaju srčani rad. Digitalis i diuretici pomažu kod srčane insuficijencije.

Oct 01

Riedl tireoiditis

Riedl tireoiditisRiedl tireoiditis je hronična bolest štitaste žlezde pri čemu dolazi do zamene tkiva žlezde vezivnim tkivom. Smatra se da Riedlova bolest nije primarno bolest štitaste žlezde već je u pitanju sistemska fibroskleroza koja pored drugih tkiva zahvata i žlezdu. Pored žlezde proces se širi i na okolna tkiva, paratiroidne žlezde, okolne nerve i krvne sudove.

Nije potpuno jasno šta dovodi do ove bolesti. Postoje teorije po kojima se radi o sistemskoj bolesti vezivnog tkiva ili pak o autoimunom procesu koji zahvata i štitastu žlezdu. Nekada se sa fibrozom štitaste žlezde može naći i fibroza retroperitonealnog prostora ( prostor iza trbušne maramice), fibroza sredogruđa, fibroza očne duplje, sklerozirajućeg holangitisa.

Kako se manifestuje Riedl tireoiditis?

  • Pacijenti se žale da imaju izraslinu sa prednje strane vrata koja je tvrda i bolna na dodir.
  • Izraslina se postepeno povećava.
  • Funkcija štitaste žlezde je uglavnom normalna ako nije veliki deo tkiva zahvaćen procesom. Kod svakog trećeg pacijenta se javlja hipotireoza.
  • Mogu se javiti znaci zahvatanja fibrozom okolnog tkiva i organa, promuklost, otežano disanje, kašalj, otežano gutanje.
  • Limfni čvorovi nisu zahvaćeni i nisu uvećani.

Postavljanje dijagnoze Riedlovog tireoititisa. Prilikom kliničkog pregleda može se javiti sumnja na postojanje ove bolesti. Ultarzvukom se vide nespecifične promene u građi i veličini žlezde. Laboratorijske analize ne pokazuju specifične promene, hormoni štitaste žlezde su uglavnom u granicama normale. Kod svakog trećeg pacijenta se nalazi hipotireoidizam. Skener i magnetna rezonanca se koriste da bi se procenio stepen raširenosti bolesti i zahvaćenosti okolnih organa. Scintigrafija pokazuje umereno preuzimanje joda od strane štitaste žlezde. Da bi se definitivno postavila dijagnoza i isključio karcinom praktikuje se otvorena hirurška biopsija sa histopatološkim pregledom.

Lečenje Riedlovog tireoiditisa zahteva primenu kortikosteroida ne bi li se zaustavio proces fibroze i nastanak gušavosti. Ukoliko upotreba kortikosteroida ne daje rezultate upotrebljava se tamoksifen koji usporava razmnožavanje fibroblasta. Hirurgija podrazumeva parcijalnu i subtotalnu resekciju štitne žlezde i oslobađanje okolnih struktura od vezivnog tkiva.

Sep 29

Štitna žlezda i začeće

Trudna ženaGlavna uloga štitne žlezde u organizmu je kontrola metabolizma. Poremećaj njene funkcije direktno ili indirektno utiče i na reprodukciju. Neplodnost i spontani pobačaji su češći kada je štitna žlezda u hiper ili hipo funkciji. Pormećaj funkcije štitne žlezde u trudnoći dovodi i do veće stope spontanih pobačaja, prevremenih porodjaja, hipertenzije, abrupcije posteljice, kao i negativni uticaj na fetus.Većina spontanih pobačaja nastaje u prvom trimestru trudnoće.

Hypo-i hipertireoza je povezana s povećanim brojem spontanih pobačaja. Urađena je studija koja je pokazala da je kod žena sa normalnim nivoom tireostimulirajućeg hormona (TSH) ali sa postojanjem anti-tireoidnih antitela ( autoimuna bolest štitne žlezde), broj spontanih pobačaja dva puta veći. Antitela koja postoje u krvi majke prolaze kroz posteljicu i mogu negativno uticati na plod i dovesti do njegovog gubitka.

Pacijentkinje sa slikom subkliničke hipotireoze ( normalan nivo slobodnog tiroksina T3, i blago povišen TSH) imaju povećani rizik od razvoja hipotireoze u trudnoći. Tokom trudnoće postoji povećana potreba za hormonima štitne žlezde zbog povećanja metabolizma posteljice kao i povećanog volumena krvi. Trudnice sa slikom subkliničke hipotireoze i TSH koji je na gornjoj granici na početku trudnoće neće moći da zadovoli potrebe tokom trudnoće pa se može javiti nedovoljna funkcija žlezde.

Takođe je kroz studiju ispitivano da li žene koje na početku trudnoće imaju povišen nivo TSH imaju veći rizik od spontanog pobačaja. Dokazano je da se rizik od spontanog pobačaja povećava za 15% za svaki mIU/L povišenja funkcije TSH.

Zaključak je da je normalna funkcija štitne žlezde neophodna i za začeće i za trudnoću. U opštoj populaciji gornje granice vrednosti TSH su između 2,5 i 4,5 mlU/L. Tokom trudnoće TSH treba biti niži od 4,5. Vrednost veća od 2,5 je kritična za pojavu pobačaja i prevremenog porođaja. Za sada se ne zna koje gornje vrednosti TSH treba smatrati normalnim kod žena koje održavaju trudnoću ili leče neplodnost. Čini se da bi gornja granica TSH kod takvih žena trebala biti niža. Žene sa hipotireozom treba lečiti i pre i tokom trudnoće. Javljanje spontanih pobačaja kod žena sa treba ispitati u smislu postojanja anti-tiroidnih antitela.

Sep 16

Negativne posledice primenom radioaktivnog joda

Štitna žlezdaTerapija hipertireoze radioaktivnim jodom može dovesti do oštećenja perifernih senzitivnih nerava. Najverovatniji uzrok takvog oštećenja je razvoj akutnog miksedema zbog nepravovremenog uvođenja supstitucione terapije tireoidnim hormonima, a perzistiranje tih oštećenja tokom supstitucione terapije levotiroksinom mogao bi biti znak nedovoljnosti takve terapije ili pak ireverzibilnosti oštećenja perifernih nerava zbog težine hipotireoidnog stanja i velike brzine njegovog nastanka.

Ostavljena je mogućnost i za ulogu tireoidne autoimunosti u patogenezi polineuropatije i malo verovatnog direktnog toksičnog dejstva radioaktivnog joda. Nakon primene terapijske doze radioaktivnog joda potrebne su daleko češće kontrole tireoidnih hormona nego što se preporučuju u kliničkoj praksi a lekari moraju biti svesni rizika koje neprepoznati nagli prestanak funkcije štitne žlezde i posledični brutalni metabolički sunovrat nose sa sobom.

Povećan kardiovaskularni i cerebrovaskularni mortalitet, koji je pronađen u nekim studijama kod pacijenata koji su lečeni radioaktivnim jodom zbog hipertireoze, upravo bi mogao biti uzrokovan manjkavostima supstitucione terapije hipotireoze kod ovih pacijenata, a ne prethodnom davnašnjom hipertireozom kao što neki misle.

Sep 13

Srčane bolesti kod hipotireoze

Srčani problemiOsobe koje boluju od hipotireoze imaju povećan rizik javljanja ishemijskih bolesti srca, angine pektoris i infarkta miokarda.

Uzrok. Zbog nedostatka hormona tiroksina povećan je periferni otpor, smanjen je protok krvi u malim krvnim sudovima, srce sporije kuca, smanjen je minutni volumen. Pored toga ove osobe su sklone porastu masnoća u krvi, što ubrzava aterosklerozu i vodi ka i angini pectoris moždanom udaru i infarktu miokarda.

Tegobe. Bolesnici teško dišu u naporu (dispnea), čak i u mirovanju (ortopnea), imaju bol u grudima.

Pri pregledu se uočava usporen srčani rad, srčani tonovi su tiši i kod težih bolesnika se uočavaju otoci. Zbog usporenog metabolizma na EKG-u se vide niži talasi ( nizak QRS kompleks, produženi PR i QT interval, zaravnjen T talas). Mogu da postoje AV blokovi i drugi problemi u sprovođenju. Na UZ srce je uvećano i postoji perikardni izliv.

Na hipotireozu se posumnja kada se nađe nalaz perikarditisa uz usporen srčani rad, dok svaki drugi, zapaljenski perikardiris karakteriše ubrzan srčani rad. Analizom hormona se pokazuju sniženi hormoni štitne žlezde.

Terapija se zasniva na davanju niskih doza tiroksina, uz koji se promene na EKG-u brzo povlače. Počinje se sa nižim dozama hormona da se ne bi provocirao srčani napad. Kod postojanja koronarne ateroskleroze daju se male doze beta- blokatora da bi se srce zaštitilo od naglog porasta minutnog volumena i smanjila osetljivost na kateholamine.