Apr 23

Promene na koži kod bolesti štitaste žlezde

suva kožaKod osoba sa poremećajem funkcije štitaste žlezde, promene na koži mogu biti veoma značajne. Promene se razlikuju u zavisnosti da li postoji povećena ili smanjena funkcija žlezde.

Hipotireoidizam i promene na koži

Šta god da izaziva smanjenje stvaranje i oslobađanje tireoidnih hormona (Hashimoto tireoiditis, nedostatak joda, lečenje hipertireoidizme radioaktivnim jodom), znaci i simptomi hipotireoidizma su generalno slični.

Znci su često blagi, suptilni, i lako se pomešaju sa znacima drugih poremećaja i bolesti. Ukoliko imate sledeće simptome, bilo bi poželjno da zatražite mišljenje Vašeg lekara:

  • Nepodnošenje hladnoće. Hladno Vam je, i imate stalnu potrebu da se dodatno obučete i ugrejete.
  • Suva koža koja se peruta.
  • Suva, lomljiva kosa.
  • Suvi, lomljivi, oštećeni nokti.

Pregled kože može pokazati sledeće:

  • Suvu i hladnu kožu
  • Otoke u predelu lica, prvo i najčešće u predelu očnih kapaka.
  • Istanjenu kožu na potkolenicama, blede ili žućkaste prebojenosti.
  • Suvu i grubu kožu kosmatog dela glave, obrva i stidnih predela.
  • Suve, krte, oštećene nokte, promenjene boje.

Miksedem označava prisustvo otoka na telu, koji se javljaju usled smanjenja funkcije štitaste žlezde, zbog taloženja jedne vrste šećera (glukozaminoglukana).

Autoimuni procesi (Hashimoto tireoiditis) često su udruženi sa drugim autoimunim poremećajima, kao što su vitiligo (lokalizovane depigmentacije na koži) i alopecia areata (gubitak kose u vidu okruglih površina različite veličine).

Po uvođenju supstitucione terapije, najčešće dolazi do smanjenja ili povlačenja pomenutih simptoma, mada, kod određenog broja pacijenata, simptomi mogu ostati izraženi u manjoj ili većoj meri.

Hipertireoidizam i promene na koži

Povećanje nivoa tireoidnih hormona dovodi do povećanja bazalnog metabolizma- metabolički procesi u organizmu se odvijaju brže nego što je uobičajeno. Na koži, ovo stanje često se ispoljava kao:

  • Nepodnošenje toplote- stalno prisutan osećaj vrućine.
  • Pojačano znojenje i topla, vlažna koža, usled čega može doći do pojave iritacija i ojeda na pregibima.
  • Pojačano opadanje kose.
  • Brz rast noktiju, i može doći do njihovog odvajanja iz ležišta (oniholiza).

Najčešći proces koji dovodi do povećanog oslobađanja hormona štitaste žlezde je Grejvs-Bazedovljeva bolest. Kao i Hashimoto tireoiditis, i ovaj poremećaj je autoimune prirode, i može biti praćen drugim autoimunim poremećajima (vitiligo, alopecia areata).

Apr 22

Subklinički hipotireoidizam- kada započeti lečenje?

ExaminationSubklinički hipotireoidizam označava stanje u kome postoji povišen TSH (hormon koji stimuliše rad štitaste žlezde), uz normalne vrednosti T3 i T4 hormona. Često prethodi pravom, klinički manifestnom hipotireoidizmu. Kod određenog broja pacijenata, kroz nekoliko godina, najčešće dolazi do pada vrenosti hormona štitaste žlezde ispod granica normalnih vrednosti, a nivo TSH nastavlja da raste.

Obzirom na to da osobe sa subkliničkim hipotireoidizmom mogu imati neke blage simptome, abnormalnosti nivoa lipoproteina i srčane smetnje, ukoliko je nivo TSH stalno povišen, trebalo bi razmotriti uvođenje levotiroksina u terapiju, u dozi koja će pomoći regulaciju nivoa TSH.

Merenje vrednosti serumskog TSH je odličan pokazatelj funkcije žlezde. Ukoliko je povišen, to ukazuje da štitasta žlezda ne funkcioniše pravilno, pa joj je potrebna dodatna stimulacija, a ukoliko su vrednosti snižene, to je znak povećanog oslobađanja tireoidnih hormona (hipertireoidizam).

Uzroci subkliničkog hipotireoidizma su različiti: najčešće je u pitanju Hashimoto tireoiditis, zatim, izlaganje radijaciji vratnog predela, operativni zahvati na vratu, terapija hipertireoidizma radioaktivnim jodom i uzimanje nekih lekova ( amjodaron, litijum).

Šta se dešava sa pacijentima kod kojih postoji povišen TSH, bez poremećaja ostalih parametara?
U nekim slučajevima, može doći do normalizovanja vrednosti TSH, što može biti znak greške pri ranijim analizama, ili je u pitanju bio neki oblik tireoiditisa sa hipotireoidnom fazom. U drugim slučajevima, subklinički hipotireoidizam ostaje nepromenjen. Po nekim istraživanima, godišnje kod 5-20% ovih pacijenata dođe do razvoja manifestnog hipotireoidizma.

Indikacije za otpočinjanje tretmana subkliničkog hipotireoidizma nisu jasno utvrđene, ali postoje neke smernice. Značajno uvećane vrednosti TSH koje se duže vreme zadržavaju na istom nivou i viši titar antitireoidnih antitela povećavaju verovatnoću da će stanje napredovati ka manifestnom hipotireoidizmu, i samim tim opravdavaju uvođenje levotiroksina u terapiju. Rizik po pacijenta (o čemu se vodi računa prilikom razmatranja pristupa lečenju) je mali, obzirom na to da praćenje nivoa TSH u krvi osigurava da neće doći do značajnog povećanja cirkulišućih hormona štitaste žlezde, koji bi mogli dovesti do simptoma hipertireoidizma. Takođe, pacijenti kod kojih postoje simptomi kao što su umor, suva koža, konstipacija, grčevi u mišićima i drugi, mogu imati značajnu korist od uvođenja terapije, iako same vrednosti TSH nisu dostigle veoma visoke vrednosti. Obično se počinje sa niskim dozama hormona, i redovnim kontrolnim pregledima prati stanje pacijenata i njihov odgovor na primenjenu terapiju.

Apr 17

8 namirnica koje utiču na rad štitaste žlezde

štitasta žlezdaHrana leči. To je posebno tačno kada je u pitanju funkcija štitaste žlezde. Hrana koja utiče na rad štitaste žlezde često ima ključnu ulogu u njenom pravilnom funkcionisanju, tako da je regulisanje ishrane od izuzetnog značaja u tretmanu poremećaja rada štitaste žlezde. Hrana Vam može ili pomoći ili štetiti ukoliko imate problem sa štitastom žlezdom, u zavisnosti koju hranu koristite.

Blagotvorno dejstvo imaju:

  1. Kokosovo ulje. Kod velikog broja ljudi, konzumacija kokosovog ulja pomaže da se poboljša metabolizam i poveća telesna temperatura. Kod osoba sa oslabljenim radom štitaste žlezde često postoji usporen metabolizam sa smanjenom temperaturom. Upotreba kokosovog ulja može poboljšati ovo stanje.
  2. Ulje jetre bakalara. Ovo ulje je bogato bioraspoloživim vitaminom A, koji povoljno utiče na rad štitaste žlezde.
  3. Buter. Visok sadržaj vitamina A i joda u ovoj namirnici čini je jednom od idealnih namirnica za osobe sa smanjenom funkcijom štitaste zlezde. Takođe, ima blagotvorno dejstvo i na druge sisteme i organe u organizmu.
  4. Jaja. Slično buteru, jaja predstavljaju dobar izvor vitamina A i joda. Osim toga, odličan su izvor proteina. Konzumacija dovoljne količine aminokiselina kroz upotrebu prirodnih izvora proteina je dobra za zdravlje štitaste žlezde.
  5. Morski plodovi. Najveći izvor joda predstavljaju morski plodovi, zbog toga, poželjno je koristiti ih u ishrani. Međutim, zbog potencijalne opasnosti od sadržaja žive, kadmijuma ili nekih drugih elemenata koji se mogu naći u morskoj ribi, ne bi trebalo preterivati sa upotrebom ovih namirnica.

Namirnice koje loše utiču na rad štitaste žlezde:

  1. Žitarice, kao što su pšenica, raž, ječam, proso i ovas. Postoje podaci o povezanosti intolerancije na gluten i smanjene funkcije štitaste žlezde. Ukoliko Vaša štitasta žlezda ne radi pravilno, poželjno je izbegavati navedene namirnice. Proso sadrži goitrogene materije, pa bi trebalo izbegavati njegovu upotrebu ukoliko imate problem sa štitastom žlezdom.
  2. Kupus, karfiol, kelj, brokoli i drugo karfiolasto povrće deluju supresivno na rad štitaste žlezde, zato što sadrže određene goitrogene materije. Kuvanjem se inaktiviraju u velikoj meri, tako da nije neophodno potpuno ih isključiti iz upotrebe, već samo smanjiti njihov unos.
  3. Soja u svim oblicima. Soja je moćna namirnica. Čak i mala količina soje u obroku može negativno uticati na funkciju štitaste žlezde. Učinite sebi uslugu, i zaobiđite ovu namirnicu u svakodnevnoj ishrani.
  4. Soja. Da, toliko je jak njen negativan uticaj da zaslužuje da se nađe dva puta na istoj listi.
Mar 03

Toplomerom proverite funkciju štitaste žlezde

19-vTemperatura tela je odličan pokazatelj funkcije štitaste žlezde, naročito ako se temperatura meri rano ujutru, pre ikakve fizičke aktivnosti, kada je ona pokazatelj bazalnog metabolizma tela. Prema doktoru koji je otkrio ovu povezanost test se naziva Barnsov test i izvodi se veoma lako.
Barnsov test- način izvođenja
Uveče pripremite toplomer tako što ćete ga otresti,tako da temperatura koju on pokazuje bude ispod 35 stepeni. Ujutru, čim se probudite, stavite toplomer ispod pazuha, tako da između kože i njega nema odeće. Nakon 10 minuta, odmah očitajte rezultat i zapišite ga. To je jutarnja bazalna temperatura i normalno se kreće od 36,5 do 36,8 stepeni.
Tumačenje rezultata testa!
Ako se vaša jutarnja temperatura kreće u rasponima od 36,5 do 36,8 vaša štitasta žlezda radi normalno. Ako je vaša temperatura ispod 36,5 stepeni onda se možda radi o smanjenoj funkciji štitaste žlezde. Simptomi koji takođe ukazuju na hipotireozu su: gubitak energije, umor, gubitak kose, suva kosa i koža, glavobolja, hronične infekcije, loša koncentracija.
Ako je temperatura koju ste izmerili tri puta za redom viša od 36,8 možda se radi o ubrzanoj funkciji štitaste žlezde. Još neki od simptoma hipertireoidizma su nervoza, gubljenje težine, topla vlažna koža, ubrzan rad srca.
Da bi test bio tačniji potrebno je ponoviti ga bar 3 ili više dana za redom. Ako utvrdite da je temperatura vašeg tela iznad preporučenih opsega ispitajte hormonski status vaše štitaste žlezde.

Feb 27

Kako gluten narušava zdravlje štitaste žlezde?

celijakijaGluten sadrži gliadin, protein stran ljudskom organizmu. Dolazi do razvoja iritacije i imunološke reakcije, koja je posebno izražena kod osoba sa celijakijom. Danas je veliki broj ljudi preosetljiv ili intolerantan na gluten, i u zavisnosti od stepena izraženosti imunološkog odgovora, simptomi će biti manje ili više izraženi.

Pšenica se ekstenzivno kultiviše već dugi niz godina, ali današnja pšenica skoro da ni ne liči na pšenicu koju su uzgajali naši preci. Gluten je tvrđi, i teže se vari. U poslednjih 50 godina ogroman je porast preosetljivosti na gluten i celijakije. Osobe koje imaju blagu intoleranciju na gluten mogu imati simptome koji nisu specifični za celijakiju, kao što su hormonski disbalans, kožne promene, depresiju, artritis i migrenu.

Ćelijama imunološkog sistema čoveka gliadin je veoma sličan enzimu transglutaminaza, koji posreduje u formiranju veza između molekula i veoma je zastupljen u organizmu. Ovaj enzim je posebno zastupljen u štitastoj žlezdi, pa kada imunološki sistem stvara antitela na gliadin, ona uporedo napadaju i tkivo štitaste žlezde, dovodeći do različitih poremećaja u strukturi i funkciji ove žlezde.

Istraživanja pokazuju da bi osobe sa autoimunim bolestima štitaste žlezde, posebno sa Hashimoto (hipotireoza) i Gravesovom (hipertireoza) bolešću trebalo rutinski ispitivati na prisustvo intolerancije na gluten. Mnogi pacijenti sa autoimunim bolestima štitaste žlezde pokazuju i intoleranciju na gluten. Ovaj podatak ukazuje na potrebu za uvođenjem posebnog režima ishrane kod ovih pacijenata.

Celijakija i intolerancija na gluten ne izazivaju sami po sebi pojavu autoimunih bolesti štitaste žležde. Naime, celijakija i autoimune bolesti štitaste žlezde dele zajedničku genetsku predispoziciju, što objašnjava veću incidenciju autoimunih poremećaja štitaste žlezde kod pacijenata sa celijakijom.

Feb 25

Uticaj joda na zdravlje dojki

ženske grudiJod nije neophodan samo za normalnu funkciju štitaste žlezde. Tkivo dojki takođe sadrži značajnu količinu joda koji, pored drugih faktora, utiče na njihovo pravilno funkcionisanje.

Nedostatak joda je problem koji postoji kod skoro 30-40% svetske populacije. Jedan od primarnih uzroka je nedovoljan unos hranom. Jod je korišćen u prehrambenoj industriji u proizvodnji hleba, ali je krajem XX veka zamenjen toksičnim bromom, koji, pored toga što nema nikakvo povoljno dejstvo na zdravlje, negativno utiče i na apsorpciju joda. Fluor je drugi halogeni element, čije prisustvo u vodi za piće takođe ometa apsorpciju joda.

Svakoj ćeliji, organu i sistemu u ljudskom organizmu je potreban jod, a to se posebno odnosi i na tkivo dojke. Tkivo dojke ima sličnu koncentraciju joda, i iste transportne proteine koji se nalaze i u štitastoj žlezdi. U zdravom tkivu dojke, jod ima zaštitno, antioksidativno dejstvo. Nasuprot tome, nedostatak joda čini tkivo dojke osetljivim na oksidativna oštećenja koja su osnova mnogih bolesti.

Fibrocistična bolest dojki je izuzetno česta pojava, sa razvojem cističnih promena u tkivu dojke pod uticajem ženskih polnih hormona. Prisustvo cisti može uzrokovati pojavu nelagodnosti i bola, posebno u periodu pre menstrualnog ciklusa. Često se ove promene prvo napipaju slučajno, kod kuće, i mogu delovati zastrašujuće, dok se ne otkrije prava priroda promene. Iako je fibrocistična bolest sama po sebi benigna, svrstana je u kategoriju rizičnih faktora za razvoj karcinoma dojke i zahteva redovno praćenje.

Fibrocistična bolest dojki je povezana sa nedostatkom joda. Kada nema dovoljno joda, tkivo dojke je podložnije dejstvu estrogena. To može dovesti do pojave mikrocisti i vremenom do fibrocističnih promena. Ovaj podatak može biti koristan u tretmanu hormonski zavisnih promena kod žena.

Jod je posebno važan u periodu dojenja. Dojiljama je potrebna optimalna količina joda za sopstvene potrebe, kao i za proizvodnju mleka za ishranu deteta. Jod je važan kako za zdravlje dojki, tako i za pravilan razvoj mozga deteta i njegovo mentalno zdravlje. Nedostatak joda je jedan od glavnih uzroka razvojnih problema dece širom sveta.

Suplementacija joda može biti neophodna, kada niste u mogućnosti da pravilnom, redovnom i raznovrsnom ishranom unosite dovoljno ovog elementa.

PRIMED 7 je prirodan preparat, napravljen po proverenoj recepturi, na bazi meda i ekstrakta zenih oraha. Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive. Redovnom upotrebom preparata obezbeđujete organizmu optimalnu koncentraciju joda za pravilno funkcionisanje više tkiva, organa i organskih sistema.

Feb 12

Jod i sindrom policističnih jajnika

PCOSOpšte je poznato da jod ima važnu ulogu u stvaranju hormona i funkciji štitaste žlezde. Manje je poznato da su jajnici drugi organ u telu sa najvećim sadržajem joda, posle štitaste žlezde. Na osnovu ovog podatka lako je zključiti da je održavanje normalne koncentracije joda u organizmu važno i za normalno funkcionisanje jajnika.

Da li su hipotireoidizam (smanjeno stvaranje hormona štitaste žlezde) i sindrom policističnih jajnika (PCOS) povezani?

U velikom broju slučajeva izgleda da jesu. Novija istraživanja pokazuju da žene sa PCOS imaju 4 puta veću verovatnoću da imaju i Hashimoto tireoiditis, čiji prirodni tok vodi ka smanjenju proizvodnje hormona štitaste žlezde. Ovi podaci ne znače da je nedostatak joda uzrok PCOS, već ukazuje na čestu udruženu pojavu ova dva poremećaja.

PCOS i hipotireoidizam se manifestuju mnogim zajedničkim simptomima. Neki od njih su anovulatorni ciklusi (ciklus bez oslobađanja zrele jajne ćelije spremne za oplodnju), insulinska rezistencija, povišene vrednosti holesterola u krvi, poremećaj raspoloženja, povećanje težine, opadanje kose i ciste na jajnicima.

Iako je PCOS problem za čiji nastanak je odgovorno više različitih faktora, sigurno je da u tretmanu ovog stanja značajnu ulogu treba da zauzme i odgovarajući unos joda putem zdrave ishrane ili suplemenata. Ukoliko koristite suplemente, budite pažljivi u odabiru adekvatnog proizvoda, jer nisu svi isti u pogledu kvaliteta i sastava.

PRIMED 7 je prirodan preparat napravljen po proverenoj recepturi, na bazi meda i ekstrakata zelenih oraha. Sadrži jod u svom sastavu, i redovnim korišćenjem pomaže da se organizmu nadoknadi potrebna količina ovog elementa, za normalno funkcionisanje onih organa i tkiva za čiji rad je on neophodan.

Feb 06

Koliko joda je previše?

Istine-i-legende-o-hrani-zdrava-i-nezdrava-hranaNedostatak joda je veliki zdravstveni problem širom sveta o kome se puno govori. Međutim, sa suplementacijom joda treba biti obazriv, zato što velike količine joda takođe mogu dovesti do narušavanja zdravlja.
Jod je mineral koji se može naći u sastavu jodirane kuhinjske soli, morskim plodovima, jajima, mlečnim proizvodima i nekim vrstama hleba.
Nedostatak joda u toku fetalnog razvoja i u ranom detinjstvu dovodi do zastoja u mentalnom razvoju, koje ako se ne prepozna i blagovremeno ne leči dovodi do trajnih oštećenja. To su poznati uticaji nedovoljne količine joda u organizmu. Manje je poznato koja količina joda se smatra prevelikom, a preporučen dnevni unos se razlikuje među zemljama sveta.
Skorije istraživanje kineskih naučnika pokazalo je razvoj subkliničkog hipotireidizma kod ispitanika koji su u toku istraživanja unosili svakodnevno po 400 mikrograma joda, pored iste količine joda unete putem hrane. Ovi rezultati su dobijeni analizom nivoa hormona štitaste žlezde, dok ispitanici nisu imali nikakve vidljive simptome smanjene funkcije štitaste žlezde (umor, depresija, suva koža i povećanje telesne mase).
Na osnovu ovih rezultata, makar na teritoriji Kine, ukupan dnevni preporučeni unos joda ne treba da prelazi 800 mikrograma.
U Americi, peporuke za optimalan dnevni unos joda se razlikuju, i mogu se kretati do 1100 mikrograma u toku dana. Ipak, većina ameriknaca dnevno ne unese više od 800 mikrograma joda kroz ishranu i suplemente.
Kategorije stanovništva kod kojih je posebno važan optimalan nivo joda jesu trudnice i deca. Američka asocijacija za tireoidnu žlezdu preporučuje trudnicama i dojiljama uzimaju vitamine i jod zato što niske vrednosti joda povećavaju rizik od pobačaja i problema sa štitastom žlezdom trudnica i porodilja, pored mentalnih poremećaja dece.
Vegani su takođe pod povećanim rizikom za nedostatak joda, obzirom na to da ne unose ni mleko ni jaja. U nedavnom istraživanju u kome je učestvovalo 63 vegana, prosečan unos joda je bio manji od preporučenog, iako su vrednosti hormona štitaste žlezde bile u granicama normalnih vrednosti.
Zaključak: Više nije uvek i bolje. Ukoliko ishranom ne unosite dovoljno joda, budite pažljivi sa izborom i količinom suplementa kojim ćete dopuniti dnevne potrebe za jodom.

Jan 28

Depresija i gubitak ovulacije zbog nedovoljno hormona

depresijaCrvenilo, svrab, duple slike
Gravesova bolest dovodi do karakterističnih promena na očima koje se nazivaju Gravesova orbitopatija ili egzoftalmus. One su veliki problem za pacijente. Kod ovih pacijenata oči bivaju izbačene prema napred zbog otoka mekog tkiva u očnoj duplji. Mišići koji pokreću očnu jabučicu ne mogu da vrše svoju funkciju. Oči pacijenata sa egzoftalmusom često ostaju poluotvorene, suve, lako se povređuju i inficiraju. Neki pacijenti imaju pojavu duplih slika zbog upale mišića koji pokreću oko. Gubitak vida zbog pritiska na vidni živac najozbiljniji je oblik bolesti. Srećom, događa se vrlo retko i pogađa manje od pet posto obolelih.
Problemi sa očima nastaju uglavnom u isto vreme kad i bolest štitaste žlezde. Mogu biti najava ili slediti druge simptome nepravilnog rada štitaste žlezde. Srećom, mali je procenat bolesnika koji dobiju u toku bolesti problem sa očima. Problemi sa očima su češći kod pušača i teško je predvideti koji će pacijent sa hipertireoidizmom biti pogođen. Lečenje problema hipertireoidizma ne garantuje da će problemi sa očima nestati ili se smanjiti.
Gubitak ovulacije
Nepravilna funkcija štitaste žlezde može zaustaviti proces ovulacije i poremetiti ravnotežu prirodnih hormona povezanih sa reprodukcijom. Posledica ovoga je anovulacija, a bez jajne ćelije nema mogućnosti začeća. Pored ovoga, hipotireoidizam može da poremeti nivo prolaktina, hormona hipofize koji održava proizvodnju mleka kod dojilja. Previše prolaktina može negativno da utiče na plodnost jer sprečava ovulaciju.
Tokom trudnoće preaktivna štitasta žlezda može biti veliki problem. Pobačaji, prevremeni porođaji ili slabiji razvoj deteta mogu biti posledice nedijagnostifikovanog i nelečenog poremećaja štitaste žlezde.
Manjak hormona dovodi do depresije.
Nedovoljno aktivna štitna žlezda usporava ceo metabolizam. Promene mogu izazvati umor, probleme sa koncentracijom., pamćenjem, kao i pojavu depresije. Čak oko 20% slučajeva hronične depresije može biti izazvano niskim nivoima hormona štitaste žlezde. Na nesreću pacijenti koji boluju od depresije, retko provere nivoe hormona štitaste žlezde, pa je tako njihova terapija depresije neadekvatna.
Varijacije u broju kilograma 
Kao glavni regulatori telesnog metabolizma hormoni štitaste žlezde imaju veliki uticaj na telesnu težinu jer ubrzavaju procese u mitohondrijama, koje proizvode energiju u ćelijama. Hormoni štitaste žlezde regulišu sagorevanje ugljenih hidrata i masnoća. Hormoni štitaste žlezde ubrzavaju stopu bazalnog metabolizma svih ćelija u organizmu. Debljanje je zato klasičan simptom hipotireoidizma, jer žlezda ne proizvodi dovoljno hormona.
Uz to što usporava metabolizam ,usporen  rad štitaste žlezde može uticati i na kontrolu apetita. Studije su dokazale da hormoni štitaste žlezde, mogu uticati na nivoe leptina, hormona koji kontroliše osećaj gladi i stabilizuje nivoe energije, tako da imaju važnu ulogu u poremećajima ishrane i gojenju.

Jan 26

Kad štitasta žlezda ne radi dobro!

stitna žlezdaLista simptoma bolesti štitaste žlezde je jako dugačka, broj problema je prevelik i neki mogu biti zaista uznemirujući. Jako je važno znati ih prepoznati na vreme i još bolje sprečiti. Jednostavne analize hormona štitaste žlezde vas mogu poštedeti popriličnih muka.
Hipotireoidizam i holeterol
Hipotireoidizam i oslabljeno lučenje hormona štitaste žlezde je po statistikama, nakon nepravilne ishrane najčešći uzrok povišenog holesterola. Oko 90% pacijenata sa hipotireoidizmom imaju povećan holesterol i trigliceride. Prosečne vrednosti holesterola u krvi pacijenata sa nedovoljno aktivnom štitastom žlezdom su uvećane za 30 do 50 %. Štitasta žlezda proizvodi hormone koji regulišu telesni metabolizam i ako ih žlezda proizvodi premalo dolazi do usporavanja metabolizma i to utiče na smanjenje sposobnosti tela da izbacuje holesterol iz organizma.
Kod ovakvih pacijenata raste rizik od nastanka štetnih plakova na krvnim sudovima srca ,a time raste i rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Zbog nelečenog hipotireoidizma se i nivoi lošeg holesterola LDL mogu povisiti pa je pre preporučivanja terapije za hiperlipidemiju potrebno proveriti i hormone štitaste žlezde. Kada se terapija hipotireoidizma započne i kada se nivoi TSH vrate na normalu, kod većine pacijenata dolazi do smanjenja nivoa holesterola za 20 do 30%. Nelečeni poremećaji u radu štitaste žlezde mogu imati ozbiljne posledice po srce, jer čak i suptilne promene mogu imati ozbiljne posledice na rad srca.
Kalcijum napušta kosti
Israživanja ukazuju na to da se kod obolelih od hipertireoidizma metabolizam kalcijuma menja i da su ovi pacijenti podložniji osteoporozi. Ovaj negativan uticaj se uglavnom smanjuje kada se stanje leči i nivoi hormona normalizuju. Test gustine kostiju (denzitometriju) je potrebno u ovakvim slučajevima uraditi sa 40 godina života i kontrolu vršiti na svake dve godine.
Koža pati i puca
Hormoni štitaste žlezde imaju i veliku ulogu u funkcionisanju kože, našeg telesnog prekrivača. Rast kose i dlaka posebno zavise od funkcionisanja štitaste žlezde i od njenih hormona, kao i debljina kože. Lojne žlezde koje proizvode masnoću su takođe pod uticajem štitaste žlezde. Poremećan rad štitaste žlezde može izazvati mnoge promene i na koži. Kod hipertireoidizma koža je topla, vlažna, glatka i sa pojačanom pigmentacijom, posebno na dlanovima i na tabanima. Kosa je tanka, meka i često istanjena. Ponekad se javljaju i teži problemi kada se javlja i pretibijalni miksedem kada koža na cevanici postaje deblja, sa otečenim područjima, plikovima i čvorićima. Promenama može biti zahvaćena i cela potkolenica ili čak i drugi delovi tela. Drugi, mnogo teži i na sreću ređi problem je tiroidna akropatija kod koje se javljaju deformacije na prstima na rukama i na nogama, sa zadebljanjem mekog tkiva, a ponekad i kostiju. Kod hipotireoidizma, koža je obično suva, hladna i bleda. Suvoća kože može da bude toliko izražena da se dlanovi i stopala uopšte ne znoje, nego se suše i zadebljavaju.
Koža može biti žučkasto prebojena zbog promena u metabolizmu vitamina A, takozvane karotemije. Relativno čest problem koji se javlja kod “usporene ” štitaste žlezde je opadanje kose i drugih dlaka na telu ( preponama, obrvama). Nokti sporije rastu, lomljivi su i debeli. Najčešća promena na koži je generalizovani miksedem i otok zbog nakupljanja tečnosti u dubljim slojevima kože. U nekim slučajevima se mogu razviti otekline oko nosa i usta. Rane na koži zarastaju sporo.
Bolovi u mišićima i zglobovima
Medicina nema precizne podatke zašto se to događa, ali hipo i hipertireoidizam mogu uzrokovati niz problema sa kostima, zglobovima i mišićima. Problemi sa mišićima se označavaju kao miopatije i one uglavnom nastaju u proksimalnim mišićima. To su na primer mišići bedara i ramena, koji su nalbliži sredini tela. Kod miopatija uzrokovanim upalom i metaboličkim stanjima kao što je autoimuna bolest štitaste žlezde, leukociti mogu napadati deo mišića i okolne krvne sudove.
Najčešći problemi kod hipotireoidizma je to što zbog otoka mišića dolazi do pritiska na živac. Problemi koji se još javljaju su i opšta mišićna slabost i bol, grčevi i ukočenost zglobova, upale tetiva na rukama i nogama, sindrom karpalnog kanala, koji se javlja zbog otoka membrana koje pritiskaju živce šake, sindrom tarzalnog kanala… Kod pacijenata sa Grejvsovom bolešću može se javiti slabost mišića i umor. Bol u mišićima nije tako česta, ali neki pacijenti sa hipotireoidizmom gube tonus i snagu mišića. Kod njih se javljaju neki od sledećih tegoba: otežano penjanje uz stepenice, otežano držanje ili primanje predmeta u rukama, problemi sa gutanjem i promuklost.

Jan 08

Trudnoća-test izdržljivosti za štitastu žlezdu

fetusU trudnoći, potrebe za hormonima štitaste žlezde rastu za oko 50 procenata da bi se zadovoljile potrebe majke i ploda. U istoj meri raste i potreba za dodatnim unosom joda, jer je taj element neophodan za sintezu hormona štitaste žlezde. U uslovima povećane opterećenosti kojima je štitasa žlezda izložena tokom trudnoće, mogu se otkriti i blaži nedostaci njene funkcije, koji su ostali neotkriveni pre trudnoće.
Nema striktnih dokaza da bi sve trudnice ili žene koje planiraju trudnoću, trebale proveriti funkciju štitaste žlezde. Obzirom na veliku učestalost tih poremećaja, sve više raste potreba za ovim ispitivanjima, kako pre, tako i za vreme trudnoće. Osobe koje imaju porodičnu sklonost ka poremećajima štitaste žlezde bi svakako trebale da provere funkciju svoje štitaste žlezde. Pod pojačanim nadzorom bi trebale da budu i žene koje imaju pozitivna antitela na štitastu žlezdu, koja pokazuju postojanje aktivnih autoimunih poremećaja. Kod takvih žena trudnoća može biti okidač za pojavu poremećaja funkcije štitaste žlezde.
Kod osoba koje već imaju ustanovljenu bolest štitaste žlezde, najpovoljnije bi bilo da se pre trudnoće njena funkcija terapijom dovede do granice normale. U najranijoj trudnoći treba ponovo proveriti TSH nezavisno od inače predviđene kontrole i javiti se endokrinologu. Osim redovnog praćenja hormona štitaste žlezde, sam poremećaj štitaste žlezde ne zahteva dodatno praćenje u toku triudnoće.
Oslabljen rad štitaste žlezde u trudnoći
Otprilike oko 3 % žena ima nedostatak hormona štitaste žlezde u trudnoći, ali se u najvećem broju slučajeva radi o subkliničkom obliku hipotireoze. Simptomi hipotireoze poput umora, pospanosti, ili dobitka na težini teško se jasno razlikuju od uobičajenih promena u trudnoći. Hašimotov tireoiditis je najčešći uzrok hipotireoze u trudnoći. Ovaj poremećaj je bitno prepoznati i pre, a ne samo u trudnoći, i pažljivo ga pratiti nakon trudnoće.
Važnost hroničnog tireoiditisa pre trudnoće je primećena zbog sve češćih problema sa neplodnošću i povećane učestalosti spontanih pobačaja.U osnovi tih tegoba može biti blaga, neotkrivena hipotireoza, ali i autoimuni mehanizmi koji negativno utiču na začeće. Provera funkcije štitaste žlezde je važna kod svih žena pri ispitivanju uzroka neplodnosti.
Za vreme same trudnoće nivo hormona štitaste žlezde je jako važan za pravilan razvoj ploda i za sprečavanje prevremenog porođaja, a neka istraživanja pokazuju da bi mogao imati uticaj na kasniji razvoj deteta, naročito intelektualne sposobnosti. Razlog tome je to što štitasta žlezda ploda nije još razvijena, pa dete u prvom tromesečju trudnoće u potpunosti zavisi od majčinih hormona.
Lečenje hipotireoze u trudnoći
Nadoknada hormona levotiroksinom je uspešan vid lečenja nedostatka hormona štitaste žlezde u trudnoći.Za razliku od većine drugih lekova u trudnoći, levotiroksin u odgovarajućoj dozi nama štetne efekte već upravo suprotno. Neophodan je za razvoj deteta i ne treba imati nikakve predrasude vezane za njegovu upotrebu.
Istraživanja koja su rađena izmerila su kod zdravih žena u prvom trimestru trudnoće TSH koji je niži od od 2,5 mU/l, a od drugog tromesečja gornja granica TSH se penje na 3mU/L. To je znatno niže od uobičajene granice od 4mU/l bez trudnoće. Upravo te niže granice TSH su danas prihvaćene i u odnosu na njih se odlučuje o uvođenju terapije levotiroksinom. Iste vrednosti su i ciljevi lečenja pri usklađivanju njegove doze. Tabletu levotiroksina treba uzeti ujutru natašte, pola sata pre doručka. Ako se uzimaju tablete gvožđa odnosno vitaminsko-mineralni dodaci za trudnice, njih trebate uzeti kasnije tokom dana.

Dec 23

Nedostatak joda – najčešći uzrok mentalne retardacije u svetu

nedostatak-jodaNa globalnom nivou, oko 30 % svetske populacije živi u oblastima sa nedovoljnom količinom joda i komplikacijama koje taj manjak donosi. Nedostatak joda smanjuje preživljavanje male dece, izaziva strume i pogoršava rast i razvoj. Nedostatak joda kod trudnica izaziva pobačaj, nisku porođajnu težinu novorođenčeta i druge komplikacije. Deca mogu odrasti sa smetnjama u razvoju i sa nižim koeficijentom inteligencije. Zbog svojih nepovoljnjih zdravstvenih efekata, deficiencija joda je kočnica za društveni i ekonomski razvoj mnogih zemalja.

Postoji jednostavna i pristupačna tehnologija da bi se sprečio nedostatak joda i problemi koje izaziva. Jodiranjem soli se može eliminisati nedostatak joda. To je efikasna metoda i košta zanematljivo malo po osobi godišnje. Jodirana so je bezbedna za bebe, decu i trudnice. Promene u unosu joda putem jodirane soli mogu se lako pratiti merenjem količine joda u urinu.
Jod je prirodni hemijski element Zemlje, kao što je kiseonik, vodonik i gvožđe. Prisutan je u prilično stalnim količinama u morskoj vodi, ali je njegova distribucija preko zemljišta nejednaka.
Jod je neophodan nutrijent za ljude jer je deo hemijske strukture tireoidnih hormona. Jod nam treba jer su tireoidni hormoni od suštinskog značaja za ljudski život .
Naše telo mora da ima odgovarajuće nivoe hormona štitaste žlezde, a samim tim i joda, da bi raslo i razvijalo se normalno. Jod je posebno važan tokom trudnoće, detinjstva i puberteta. Ali je takođe važan tokom odraslog života, za normalan metabolizam i funkcionisanje.

SZO, ICCIDD Globalna mreža i UNICEF preporučuju sledeće dnevne količine joda:
– za uzrast 0-6 godina 90 mikrograma,
– starost 7-12 godina 120 mkg,
– stariji od 12 godina 150 mkg,
– trudnice i dojilje 250 mg.

Veći deo joda koji koristimo dolazi od onoga šta jedemo i pijemo. Plodovi mora su obično dobar izvor jer okean sadrži znatnu količinu joda. U slatkovodnim ribama se odražava količina joda u zavisnosti od vode u kojoj se kupaju, i ta voda može biti deficitarna jodom. Ostala hrana se značajno razlikuje u sadržaju joda, u zavisnosti od njenog porekla. Biljke gajene u jodom- deficitarnom zemljištu nemaju mnogo joda, niti meso ili drugi proizvodi od životinja hranjenih biljkama koje nisu bogate jodom. Mlečni proizvodi su uglavnom dobar izvor, ali samo ako krave dobijaju dovoljno joda.
Jodirana so je poseban slučaj. Sa samo nekoliko izolovanih izuzetaka, jestiva so (natrijum hlorid) prirodno ne sadrži jod. Jod se namerno dodaje kao jedan od najefikasnijih načina za poboljšanje koncentacije joda u organizmu. Količina dodatog joda varira u različitim regionima.
Većina zemalja programom jodiranja soli dodaje od 10 do 40 mcg joda po gramu soli (10-40 ppm). Dnevni unos soli varira u različitim kulturama, u rasponu od 6-12 grama dnevno. Većina ljudi dobija potrebni deo jodirane soli iz prerađene hrane, posebno u razvijenim zemljama.
Pojedine prehrambene boje (npr, eritrozin) sadrže jod, iako je on samo delimično bioraspoloživ. Neki dezinficijensi kože, kao što je povidon jod, se apsorbuju preko kože i dospevaju u krvotok. Određene vrste zdrave hrane, kao što su neke vrste algi, sadrže velike količine joda. Drugi izvori su boje koje se koriste u rendgen procedurama i lekovi, kao što je Amjodaron (koji se koristi za srčanu insuficijenciju i abnormalnosti srčanog ritma). Jod se nekada koristio kao stabilizator za hleb u komercijalne svrhe, mada je ova praksa ređa sada.
Tireoidni hormoni i jod zbog njih, su od suštinskog značaja za normalan razvoj mozga. Najveće štetne posledice nedostatka joda su na razvoj fetusa i novorođenčadi. Ako fetus ili novorođenče nije izloženo dovoljnoj količini hormona štitste žlezde, ono može imati mentalnu retardaciju, ukoliko preživi. Kretenizam je veoma težak oblik in utero oštećenja mozga zbog nedostatka joda, obuhvata trajnu mentalnu retardaciju i druge razvojne defekte kao što su gluvonemost, nizak rast i mišićna spastičnost.

Dec 22

Prekomerna upotreba radioaktivnog joda u lečenju nisko-rizičnog raka štitaste žlezde

radioaktivni-jod-prekomerna-upotrebaAmerička asocijacija za bolesti štitaste žlezde (ATA) je dala preporuku protiv rutinske upotrebe radioaktivnog joda u post-operativnom periodu kod pacijenata sa nisko-rizičnim papilarnim karcinom štitaste žlezde. Ipak više od 30 % ovih pacijenata je bilo na tretmanu radioaktivnim jodom.
Istraživanje je prezentovano na godišnjem sastanku ATA uz konstataciju da je prekomerna upotreba radioaktivnog joda u lečenju nisko-rizičnog raka štitaste žlezde najviša u regionima sa lošijom zdravstvenom negom.
Tim istraživača je analizirao više od 13.000 pacijenata sa papailrnim karcinom štitaste žlezde veoma niskog rizika koji su imali totalnu tireoidektomiju. Tokom perioda od 19 godina, procenat pacijenata koji su primili radioaktivni jod kretao se od 30-36 % .
U prezentaciji pod nazivom “Prekomerna upotreba radioaktivnog joda u lečenju nisko-rizičnog raka štitaste žlezde je najviša u regionima sa lošijom zdravstvenom negom” istraživači opisuju ulogu socio-ekonomskih faktora koje su koristili da rangiraju različite geografske regione koje zajedno povezuje povećana upotreba radioaktivnog joda. Ovi faktori uključuju značajno niži nivo prihoda, lošije obrazovanje, veću nezaposlenost, i više nivoe neosiguranom, ne-englesko govorno područje i siromašne osobe. Ljudi koji žive na ovim prostorima imaju lošiji pristup zdravstvenoj zaštiti i verovatno teži put do iskusnih stručnjaka.
Terapija radioaktivnim jodom ima potencijalnu toksičnost i velike finansijske troškove. Ipak, još uvek znatan broj pacijenata sa nisko-rizičnim karcinomom štitaste žlezde primaju ovu terapiju uprkos malim ili nikakvim šansama za korist od nje. Da bi se smanjila prekomerna upotreba radioaktivnim jodom, neophodno je prvo da se identifikuju faktori koji dovode do preterane upotrebe ovog vida terapije. Značaj ove studija je upravo u tome što je ona pomogla da se identifikuju socio-ekonomski faktori koji imaju veze sa preteranom upotrebom radiaktvnog joda u lečenju nisko-rizičnog karcinoma štitaste žlezde.
Dec 19

Hipotireoidizam u starijoj populaciji

hipotireoza-starija-populacijaHipotireoidizam je veoma čest kod bolesnika preko 60 godina i rizik se povećava sa godinama. Jedan od četiri bolesnika u staračkim domovima može imati nedijagnostifikovanu hipotireozu.

Za razliku od simptoma hipertireoze, simptomi hipotireoze su veoma nespecifični kod svih pacijenata, a još više u starijoj populaciji bolesnika. Kao i kod hipertireoidizma, učestalost višestrukih simptoma se smanjuje kod starijih pacijenta. Na primer, gubitak pamćenja ili smanjenje kognitivnog funkcionisanja, koji se često pripisuju starosti, mogu biti jedini simptomi hipotireoiditisa. Simptomi i znaci hipotireoze mogu uključivati dobijanje na težini, pospanost, suvu kožu, zatvor, ali nedostatak ovih simptoma ne isključuje dijagnozu. Tragovi koji mogu uputiti na postavljanje ove dijagnoze kod starijih pacijenata uključuju pozitivnu porodičnu istoriju bolesti štitaste žlezde, terapiju hipertireoze u prošlosti, ili istoriju obimne operacije i/ili radioterapije u regiji vrata.

Odluka o načinu lečenja pacijenta sa novo-postavljenom dijagnozom hipotireoze zavisi od nekoliko faktora, uključujući i to da li pacijent ima simptome hipotireoidizma, ili ima samo povišen nivo tireostimulišućeg hormona (TSH ). U drugom slučaju, mnogi lekari neće odmah propisati terapiju nego će ponoviti test za 3-4 meseca i ukoliko i tada nivo TSH bude iznad normalem, počeće sa lečenjem.

PRIMED 7 tiromed je prirodni dijetetski suplement na bazi meda, joda i etarskih ulja oraha. Na prirodan način reguliše probleme sa tireoidnom žlezdom i to kod hipotireoze uzrokovane nedostatkom joda ili Hashimoto tireoiditisom. PRIMED 7 tiromed uspešno, na prirodan način povećava nivo joda u organizmu i ublažava simptome koji nastaju kao posledica nedostatka joda i tireoidnih hormona. Preporučujemo uzimanje ovog preparata kao dodatak standardnoj terapiji hipotireoze.

Dec 19

Pušenje cigareta je povezano sa hipertireoidizmom

pusenje-hipertireoidizamPrema najnovijim istraživanjima, žene koje puše imaju dvostruko veći rizik od razvoja hipertiroidizma u sklopu Graves-ove bolesti od žena nepušača. Pušenje, dakle, treba da se smatra glavnim faktorom rizika za Graves-ovu bolest.
U rađenoj studiji, istraživači su u grupi od više od 115.000 žena posmatrali efekate faktora različitih načina života na rizik od dobijanja Graves-ove bolesti.

Ono što su otkrili jeste da žene koje su bile trenutni pušači imaju skoro dva puta veće šanse da dobiju Graves-ovu bolest, u poređenju sa nepušačima. Što su pušači aktivniji, to je rizik veći. Pušenje više od 25 cigareta dnevno, na primer, podiglo je rizik za gotovo tri puta u odnosu na žene nepušače.

Prestanak pušenja smanjuje rizik, i nakon 10 do 15 godina, on znatno opada, ali svi raniji pušači su u neznatno povećanom riziku od razvoja Graves-ove bolesti .
Ostali faktori načina života koji su proučavani – fizička aktivnost, gojaznost, i upotreba alkohola – nisu imali nikakvu korelaciju sa povećanim rizikom od Graves-ove bolesti.

Dec 16

Simptomi post-porođajnog tireoiditisa

postporodjajni-hipotireoidizamSimptomi post-porođajnog tireoiditisa se manifestuju u dve faze.

Zapaljenje i oslobađanje hormona štitaste žlezde mogu uzrokovati prvo blage znake i simptome slične onima u hipertireoidizmu, uključujući:
– Anksioznost
– Razdražljivost
– Ubrzan rad srca ili lupanje srca
– Neobjašnjiv gubitak težine
– Povećana osetljivost na toplotu
– Umor
– Tremor
– Nesanica
Ovi znaci i simptomi obično se javljaju jedan do četiri meseca nakon porođaja i traju jedan do tri meseca.

Kasnije, kada ćelije štitaste žlezde postanu oštećene, mogu da se razviju blagi znaci i simptomi smanjene funkcije tireoidne žlezde, koji uključuju:
– Nedostatak energije
– Povećana osetljivost na hladnoću
– Opstipacija
– Suva koža
– Problemi sa koncentracijom
– Bolovi
Ovi znaci i simptomi obično se javljaju četiri do osam meseci nakon porođaja i mogu trajati od devet do dvanaest meseci.

Praksa je pokazala da neke žene koje imaju postporođajni tireoiditis razviju simptome ili samo hipertireoze ili samo hipotireoze.

Dec 15

Postpartalni tireoiditis

postpartalni-tireoididtisPostpartalni tireoiditis je retko stanje koje nastaje u prvoj godini nakon porođaja. Razvija se zapaljenje štitaste žlezde koja je prethodno normalno funkcionisala.
Postpartalni tireoiditis uglavnom traje nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Međutim, post-porođajni tireoiditis se teško prepoznaje jer se njegovi simptomi često pogrešno pripisuju stresu i postporođajnim poremećajima raspoloženja.

Tačan uzrok postpartalnog tireoiditisa još uvek nije poznat . Žene kod kojih se razvije ova bolest često imaju visoku koncentraciju antitireoidnih antitela u prvom trimestru trudnoće  i posle porođaja. Veruje se da žene koje razviju post-porođajni tireoiditis verovatno već imaju nemanifestovan autoimuni problem sa štitastom žlezdom, čija se klinička slika razvija posle porođaja zbog oscilacija u imunitetu trudnica.

U povećanom riziku od dobijanja postpartalnog tireoiditisa su žene koje imaju:
– Neki autoimuni poremećaj, kao što je dijabetes tip 1,
– Istoriju post-partalnog tireoiditisa,
– Visoke koncentracije anti- tiroidnih antitela,
– Neke prethodne probleme sa štitastom žlezdom,
– Porodičnu istoriju problema sa štitastom žlezdom.

Kod većine žena kod kojih se razvije postporođajni tireoiditis, funkcija štitaste žlezde se vraća u normalu u roku od 12 do 18 meseci od početka simptoma. Međutim, neke žene se ne oporave od hipotireoidne faze. Kao rezultat toga, one razviju hipotireozu, stanje u kojem štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona.
Iako su dalja istaživanja neophodna, rađene studije su pokazale vezu između post-porođajnog tireoiditisa i post-porođajne depresije. Ukoliko imate post-porođajnu depresiju proverite kako vaša tiroidna žlezda funkcioniše .

Dec 11

Mogu li suplementi kalcijuma uticati na terapijski tretman hipotireoze?

kalcijum-stitastaOdgovor je da! Suplementi kalcijuma ili antacidi koji sadrže kalcijum mogu da ometaju apsorpciju levotiroksina (Euthyrox, Letrox, Tivoral), sintetičkog oblika hormona štitaste žlezde.

Ova interakcija se uglavnom dešava ako se levotiroksin i suplementi kalcijuma uzimaju u isto ili približno vreme. Ovaj problem možete izbeći ako se pridržavate sledećih koraka:

Nemojte uzimati suplemente kalcijuma ili antacide koji sadrže kalcijum istovremeno sa preparatima levotiroksina.
–  Proizvode koji sadrže kalcijum uzimajte najmanje četiri sata pre ili posle uzimanja levotiroksina.

Ostali suplementi – pogotovo oni koji sadrže gvožđe, kao i određene namirnice i lekovi, takođe mogu da ometaju apsorpciju levotiroksina. Ako se vaša terapija hipotireoidizma bazira na preparatima levotiroksina, vodite računa o interakcijama.

Dec 09

10 znakova koji pokazuju da možda imate problema sa štitastom žlezdom

deset-znakova-stitastaKada vaša štitasta žlezda ne funkcioniše, ona može da utiče na svaki aspekt vašeg zdravlja, naročito na telesnu težinu, depresiju i nivo energije.
Nedijagnostikovani problemi sa štitastom žlezdom mogu dramatično povećati rizik od gojaznosti, srčanih oboljenja, depresije, anksioznosti, gubitka kose, seksualne disfunkcije, neplodnosti i dovesti do niza drugih simptoma i zdravstvenih problema, zato je važno da se problemi prepoznaju na vreme.

Nije neophodno da imate sve ove simptome, ali evo nekih od najčešćih znakova da možda imate problem sa štitastom žlezdom:

1. Umor

Osećate se iscrpljeno kada se probudite, 8 ili 10 sati spavanja noću vam nije dovoljno ili ne možete da funkcioniše ceo dan bez popodnevne dremke?
Ovo mogu biti znaci problema sa štitastom žlezdom.

2. Promene u telesnoj težini

Teškoće u gubljenju telesne težine mogu biti znak hipotireoze.
Možda ćete izgubiti na težini dok jedete istu količinu hrane kao i obično – ili čak gubite na težini dok jedete više nego što je uobičajeno.
Neobjašnjive promene u telesnoj težini mogu biti znaci hipotireoidizma ili hipertireoidizma.

3. Depresija i anksioznost

Depresija ili anksioznost – uključujući i iznenadni početak paničnog poremećaja – mogu biti simptomi bolesti štitaste žlezde.
Hipotireoidizam je najčešće povezan sa depresijom, dok se hipertireoidizam češće povezuje sa anksioznošću ili napadima panike.
Depresija koja ne reaguje na terapiju antidepresivima takođe može biti znak neprepoznatog poremećaja štitaste žlezde.

4. Povišen holesterol

Visok holesterol, pogotovo onaj koji ne reaguje na higijensko-dijetetski režim, fizičko vežbanje ili lekove za snižavanje holesterola, može biti znak nepostavljene dijagnoze hipotireoze.
Neuobičajeno niski nivoi holesterola mogu biti znak hipertireoze.

5. Porodična istorija problema

Ukoliko imate porodičnu istoriju problema sa štitastom žlezdom, vi ste u većem riziku od oboljevanja ali ne mora da znači da ćete imati istih problema. Ono što možete da uradite je da obratite pažnju na neke uobičajene simptome poremećaja štitaste žlezde i da pratite svoje zdravstveno stanje.

6. Problematičan menstrualni ciklus i problemi sa plodnošću

Učestalije, obilnije i bolnije menstruacije se često povezuju sa hipotireozom, a kraće i neregularne menstruacije mogu biti povezane sa hipertireozom.
Neplodnost može biti povezana sa nedijagnostikovanim poremećajem rada štitaste žlezde.

7. Problemi sa crevima

Povremen ili dugotrajan zatvor je često povezan sa hipotireozom, dok je proliv i sindrom iritabilnog creva
češće povezan sa hipertireoidizmom.

8. Promene u kvalitetu kose ili kože

Kosa i koža su posebno osetljivi na rad štitaste žlezde, a posebno se gubitak kose povezuje sa problemima štitaste žlezde. Kod hipotireoidizma kosa često postaje krta, gruba i suva, lako se kida i dosta opada. Koža može postati gruba, zadebljala, suva i ljuspičasta. U hipotireoidizmu često postoji neobičan gubitak kose u nivou spoljne ivice obrve.

9. Nelagodnost u vratnoj regiji

Osećaj otoka u vratu, nelagodnost tokom gutanja, hrapav glas ili vidljivo povećanje štitaste žlezde, ovo mogu biti znaci “strume” – uvećane štitaste žlezde, koja je jedan od simptoma problema sa štitastom žlezdom.

10. Bolovi u mišićima i zglobovima, sindrom Karpalnog tunela, problemi sa tetivama 

Bolovi u mišićima i zglobovima, slabost u rukama, tendencija ka razvijanju sindroma karpalnog tunela na rukama i sindroma tarzalnog tunela na nogama, plantarni fascititis stopala, sve to mogu biti simptomi nedijagnostikovanih tireoidnih problema.

 

Dec 06

Postoji li veza između hipotireoidizma i steriliteta?

hipotireoza-sterilitetUkoliko imate hipotireoidizam, vaša štitasta žlezda ne stvara dovoljno hormona važnih za organizam.

Podatak da u nekim slučajevima postoji povezanost između hipotireoidizma i steriliteta, važan je za žene koje se bore sa ovom bolešću. Niski nivoi hormona štitaste žlezde mogu da utiču na oslobađanje zrele jajne ćelije iz jajnika (proces ovulacije) što uzrokuje neplodnost. Pored toga, neki od osnovnih uzroka hipotireoze, kao što su neke autoimune bolesti ili poremećaji hipofize, mogu uticati na plodnost.

Za žene, lečenje hipotireoze je važan deo napora da se izleči sterilitet. Ukoliko je smanjeno lučenje štitaste žlezde dobro izbalansirano odgovarajućom terapijom, a problem sa sterilitetom i dalje postoji, možda će biti potrebne neke druge intervencije u fazi lečenja steriliteta.

Ako imate hipotireozu i trudite se da ostanete u drugom stanju, proverite da li je vaš nivo hormona štitaste žlezde u redu. Ukoliko ostanete trudni, redovno proveravajte nivo vaših tiroidnih hormona.

PRIMED 7 tiromed je prirodni dijetetski suplement na bazi meda, joda i etarskih ulja oraha. Na prirodan način reguliše probleme sa tireoidnom žlezdom i to kod hipotireoze uzrokovane nedostatkom joda ili Hashimoto tireoiditisom. PRIMED 7 tiromed uspešno, na prirodan način povećava nivo joda u organizmu i ublažava simptome koji nastaju kao posledica nedostatka joda i tireoidnih hormona. Preporučujemo uzimanje ovog preparata kao dodatak standardnoj terapiji hipotireoze.

Dec 05

Može li hipotireoidizam izazvati perifernu neuropatiju?

hipotireoza-neuropatijaHipotireodizam – stanje u kome vaša štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona – je redak uzrok periferne neuropatije.

Periferna neuropatija je oštećenje perifernih nerava – nerava koji nose informacije do i od vašeg mozga i kičmene moždine i ostatka tela, kao što su vaše ruke  i noge.

Periferna neuropatija može biti izazvana teškim, dugoročno nelečenim hipotireoidizmom. Iako veza između periferne neuropatije i hipotireoidizma nije u potpunosti razjašnjena, zna se da hipotireoidizam može uzrokovati zadržavanje tečnosti što dovodi do otoka tkiva koja vrše pritisak na periferne nerve.

Periferna neuropatija često izaziva slabost, ukočenost i bol, obično u rukama i nogama, ali se takođe može pojaviti u drugim delovima tela. Ljudi obično opisuju bol periferne neuropatije kao trnjenje ili žarenje.

Lečenje periferne neuropatije u sklopu hipotireoze obuhvata korekciju osnovne terapije i lečenje nastalih simptoma. Ukoliko bolujete od hipotireoze a imate neke od navedenih simptoma periferne neuropatije, obratite se svom lekaru.

Dec 02

Može li hipotireoidizam izazvati bolove u zglobovima?

hipotireoza-bolovi u zglobovimaKod nekih pacijenata, hipotireoidizam može doprineti problemima sa mišićima i zglobovima.
Konkretno, hipotireoidizam može prouzrokovati:
Bolove u mišićima, osetljivost i ukočenost, posebno u kukovima i ramenima,
Bolove i ukočenost zglobova,
Oticanje zglobava kolena i malih zglobova na šakama i stopalima,
Sindrom karpalnog tunela.

Iako derivati ibuprofena pomažu kod kupacije bolova, primarna terapija treba da bude adekvatna nadoknada hormona štitaste žlezde koja u velikoj meri smanjuje bol.

Pacijenti sa najčešćim oblikom hipotireoidizma imaju povećan rizik od razvijanja drugih autoimunih bolesti, kao što je reumatoidni artritis. Ukoliko se bol, otok i oticanje zglobova ne poboljšava iako je adekvatna terapija hipotireoidizma, potrebno je konsultovati se sa svojim doktorom.

PRIMED 7 je prirodni preparat na bazi meda i ulja oraha, bogat hranljivim materijama i jodom. Pogodan je za primenu kao pomoćno lekovito sredstvo, u tretmanu smanjene funkcije štitaste žlezde, kod dece i odraslih.

Nov 26

Selen i njegov značaj u terapiji hipotireoidizma

tireoidna selenNormalna funkcija štitaste žlezde je važna komponenta čovekovog zdravlja. Poremećaj rada štitaste žlezde, u vidu hipotireoidizma (posebno Hashimoto tireoiditis) je veoma čest u opštoj populaciji.
Selen ima esencijalnu ulogu u konverziji hormona T4 u T3 (aktivni oblik hormona), tako da će ozbiljan nedostatak selena biti praćen smanjenjem T3, vodeći ka simptomima hipotireoidizma.Nedostatak selena nije čest kod odraslih, ali može biti prisutan kod osoba sa gastrointestinalnim problemima koji dovode do smanjene apsorpcije nutrijenata, kao što je slučaj kod Kronove bolesti.
Smatra se da nedostatak selena sam po sebi ne izaziva bolest, već čini organizam podložnim bolestima izazvanim drugim biohemijskim ili infektivnim oštećenjima, zbog uloge koju ima u imunom sistemu. Adekvatan unos selena podržava efikasno stvaranje tireoidnih hormona i metabolizam, i štiti žlezdu od oštećenja zbog prevelike izloženosti jodu.

Nekoliko studija su pokazale prednosti suplementacije selena u terapiji autoimunih oštećenja štitaste žlezde.
Jedna studija je pokazala smanjenje nivoa antitela na tireoidnu peroksidazu (jedan od enzima koji učestvuju u sintezi hormona) u toku suplementacije selenom, čak i kod osoba sa normalnim nivoom selena.
Iako ova istraživanja pokazuju obećavajuće rezultate u lečenju autoimunih poremećaja rada štitaste žlezde, potrebno je više kliničkih istraživanja da bi se pokazali dugoročni rezultati suplementacije selena na autoimuno zapaljenje štitaste žlezde.
Da li treba početi sa suplementacijom selena ako imate hipotireoidizam, Hashimoto tireoiditis ili nizak T3?
Zavisi. Preliminarne studije pokazuju pozitivne efekte suplementacije selena na inflamaciju kod autoimunih poremećaja u štitastoj žlezdi, ali dugoročni efekti suplementacije još uvek nisu poznati. Poznato je da selen ulazi u sastav enzima koji vrše konverziju T4 u T3, ali nije razjašnjeno da li će suplementacija povećati ukupan nivo T3 hormona.
Dugotrajna upotreba visokih doza selena može imati neželjene efekte na gastrointestinalnom traktu, može izazvati gubitak kose, oštećenja noktiju, zadah na beli luk, pospanost, iritabilnost i blaga oštećenja nerava. Pored toga, suplementacija visokom dozom selena uz nizak nivo joda u organizmu može čak pogoršati simptome hipotireoidizma.
Rezultati jedne kliničke studije koja je istraživala efekte suplementacije selena na karcinom prostate pokazali su, kod osoba sa normalnim ili blago povišenim nivoom selena na početku studije, povećan rizik za karcinom prostate pod uticajem visokih doza selena.
Za sada, najbolja preporuka je da se u redovnoj i raznovrsnoj ishrani koriste namirnice koje prirodno sadrže selen. To su brazilski orah, bakalar, škampi, tuna, losos, piletina, jaja, šitaka pečurka, jagnjetina i ćuretina.

Nov 25

Komplikacije hipotireoidizma

hashimoto komplikacijeUkoliko se ne primeni odgovarajuća terapija, smanjena funkcija štitaste žlezde (hipotireoidizam) može dovesti do većeg broja zdravstvenih problema kao što su:
Gušavost. Konstantna stimulacija žlezde da oslobađa hormone može da dovede do uvećanja žlezde. Ovo stanje se naziva gušavost. Hipotireoidizam je jedan od najčešćih uzroka gušavsti. Iako generalno ne izaziva značajne zdravstvene tegobe, uvećana štitasta žlezda nekada može ometati gutanje ili disanje.
Problemi sa srcem. Hashimoto tireoiditis može biti povezan sa povećanim rizikom za srčane bolesti, primarno zbog povišenog nivoa “lipoproteina niske gustine” (LDL), takozvani “loš holesterol”, koji može postojati kod osoba sa oslabljenom funkcijom štitaste žlezde. Ukoliko se ne leči, hipotireoidizam može vremenom dovesti do hipertrofije (uvećanja) srčanog mišića i, u retkim slučajevima, do razvoja srčane slabosti.
Mentalni poremećaji. Depresija se može javiti u ranoj fazi Hashimoto bolesti, i može se pogoršati daljim razvojem zapaljenskog procesa na žlezdi.Hipotireoidizam takođe može biti praćen smanjenjem seksualne želje, kako kod muškaraca, tako i kod žena.
Miksedem. Ovo retko, po život opasno stanje može nastati usled dugotrajnog hipotireoidizma, zbog nelečenog Hashimoto tireoiditisa.Znaci i simptomi ovog stanja uključuju izraženo nepodnošenje hladnoće, pospanost, letargija i gubitak svesti.
Defekti u intrauterinom razvoju ploda. Žene sa neregulisanim hipotireoidizmom u toku trudnoće mogu imati veći rizik za rađanje beba sa određenim defektom. Ova deca podložnija intelektualnim i razvojnim problemima. Može postojati i povezanost hipotireoidizma u toku trudnoće i porođajih defekata, kao što je rascep nepca.
Takođe, postoji veza između smanjene funkcije štitaste žlezde u trudnoći sa srčanim, moždanim i bubrežnim poremećajima rođenih beba.
Ukoliko planirate trudnoću, ili ste na samom početku trudnoće, obavezno kontrolišite nivo hormona štitaste žlezde, da bi se na vreme otpočelo lečenje u slučaju postojanja poremećaja funkcije.

Nov 14

Uticaj hormona štitaste žlezde na rast dece

height-e1346833861243Uticaj hormona štitaste žlezde na rast dece

Tireoidni hormoni imaju značajan uticaj na normalni razvoj skeleta, linearni rast (rast kostiju u dužinu) i održavanje koštane mase u dece i odraslih. Zastoj u rastu u nedostatku tireoidnih hormona ili crvoliki izgled dugih kostiju u hipertireoidizmu bili su poznata slika pre uvođenja današnjih terapijskih postupaka u tretmanu metaboličkog disbalansa. Po uvođenju novih terapijskih postupaka, ovakva klinička slika postala je retkost.

Hipotireoidizam u dečjem dobu je praćen zastojem u rastu, zakasnelom koštanom starošću i niskim rastom. Naime, osteoblasti (ćelije koje stvaraju koštano tkivo) i osteoklasti (ćelije koje razgrađuju koštano tkivo) ispoljavaju na svojoj površini receptore za hormon rasta. Do zastoja u rastu kostiju dolazi zbog smanjenja osetljivosti ćelija na hormon rasta, kao posledica smanjenja ili nedostatka tireoidnih hormona. Nadoknada tireoidnih hormona popravlja ove promene, ali često nepotpuno, obzirom da koštana starost napreduje brže od rasta i zbog čega može doći do bržeg zatvaranja epifiza. Rezultat ovih promena je niži rast deteta u odnosu na uzrast, koji je u korelaciji sa trajanjem i težinom hipotireoidizma pre otpočinjanja terapije.

PRIMED 7 je prirodni preparat na bazi meda i ulja oraha, bogat hranljivim materijama i jodom. Pogodan je za primenu, kao pomoćno lekovito sredstvo, u tretmanu smanjene funkcije štitaste žlezde, kod dece i odraslih.

Oct 31

Promene na očima kod oboljenja štitaste žlezde

Grejvsova oftalmopatijaPostoji mnogo različitih naziva koji se koriste za autoimune bolesti očiju a koje se često dovode u vezu sa bolestima štitaste žlezde:

  • Očne bolesti kod oboljenja štitaste žlezde
  • Grejvsova oftalmopatija
  • Orbitopatija povezana sa bolestima štitaste žlezde
  • Grejvsova orbitopatija

Očne bolesti kod oboljenja štitaste žlezde je autoimuni poremećaj, iako je to posebno oboljenje, često se javlja zajedno sa Grejvsovom bolešću. Ovaj poremećaj se viđa i kod osoba koje nemaju drugih simptoma I znakova disfunkcije štitaste žlezde, a povremeno se viđa i kod pacijenata koji imaju Hashimoto bolest. Većina pacijenata sa  bolestima štitne žlezde, međutim, neće imati manifestacije na očima, i ako ih ima, biće blago izražene.

Znaci i simptomi su:

  • Bol u očima, bol kada se gleda gore, dole ili bočno
  • Svrab, suve oči, nepodnošenje sočiva
  • Zapaljenje i oticanje oka i okolnih tkiva
  • Oticanje orbitalnih tkiva, koje uzrokuje da se oči isture napred – što se naziva egzoftalmus.
  • Zakrvavljen izgled očiju
  • Dvostruka slika (diplopija)
  • Oštećen vid

Očne bolesti kod oboljenja štitaste žlezde prolaze kroz različite stepene ozbiljnosti, sa periodima remisije takođe. Ako se očne manifestacije ne ispolje u periodu od oko šest meseci, malo je verovatno da će vratiti. Tretmani za tireoidne bolesti očiju su kapi i masti za oči, u vrlo retkim slučajevima operacije. Kod veoma malog procenta pacijenata je neophodna orbitalna dekompresija.

Oct 28

Komplikacije tireoidektomije

tireoidektomijaTireoidektomija, uklanjanje štitaste žlezde, smatra se izuzetno bezbednom operacijom. Neke od najčešćih posledica su bol prilikom gutanja i ukočen vrat.

Rizik od značajnijih komplikacija veći su kod  totalne tireoidektomije u odnosu na subtotalnu tireoidektomiju. Komplikacije su češće kod hirurga koji imaju manje iskustva sa operacijama štitaste žlezde, stoga je važno da se uverite da imate iskusnog hirurga u operacionoj sali.

Hipoparatireoidizam i hipokalcemija

Hipoparatireoidizam je hipofunkcija paratireoidnih žlezda. Funkcija paratireoidnih žlezda je da kontroliše nivo kalcijuma u telu. Ako su paratireoidne žlezde su oštećene ili uklonjene tokom operacije, to može izazvati privremeno ili trajno isključenje funkcije ovih žlezda, što vodi u snižen nivo kalcijuma – hipokalcemiju.

Trajni hipoparatireoidizam je redak, ali prolazni hipoparatireoidizam pogađa oko 7 %  pacijenata. Neki pacijenti imaju veći rizik za hipoparatireoidizam i hipokalcemiju. Faktori rizika su:

  • Osobe operisane zbog hipertireoze, Grejvsove bolesti,multinodularne strume
  • Totalna tireoidektomije
  • Centralna disekcija vrata kod karcinoma štitaste žlezde, koji podrazumeva uklanjanje limfnih čvorova i limfnog tkiva oko štitaste žlezde

Simptomi koji se obično javljuju prve nedelje nakon operacije, mogu biti:

  • ukočenost i trnjenje oko usana, ruku, sa donje strane stopala
  • neprijatan osećaj u koži
  • grčevi u mišićima i spazmi
  • glavobolje
  • anksioznost
  • depresija

Ovi simptomi obično počinju dan ili dva nakon operacije, retko posle 72 sata.

Lekar prepisuje privremenu nadoknadu kalcijuma. Pitajte svog lekara da li je potrebno uzimati suplemente kalcijuma pre operacije i kako treba postupiti ako imate simptome.

Nakon uzimanja kalcijuma zujanje i ukočenost obično prestaju u roku od pola sata. Dok stručnjaci obično preporučuju da uzmate kalcijum onoliko često koliko je potrebno da se kontrolišu simptomi, obavezno se o tome posavetujete sa svojim lekarom.

Simptomi hipokalcemije se gube za 7 do 10 dana. Ako se to ne desi, prijavite svom lekaru. Ako ste jedan od retkih pacijenata koji razvija trajni hipoparatireoidizam, lečenje kalcijumom i vitaminom D je doživotno.

Ako paratireoidne žlezde ne mogu biti sačuvane tokom totalne tireoidektomije, neki hirurzi deliće žlezda ubrizgavaju u mišiće ramena-na primer – gde žlezda može normalno da funkcioniše i reguliše nivo kalcijuma u telu.

Oštećenja nerava larinksa

Procenjeno je da se u 1 od svakih 250 operacija štitaste žlezde, dešava oštećenje laringealnih nerava- nervi koji kontrolišu glas. Primarni simptomi uključuju:

  • Teškoće u projektovanju glas
  • Promuklost
  • Zamor glasa

Obično, glasovne promene su privremene, i glas se vraća u normalu u roku od nekoliko nedelja. Trajne promene su retke. Korišćenje nervnih monitora tokom operacije mogu znatno smanjiti rizik od oštećenja nerava.

Oct 20

Kako goitrogena jedinjenja utiču na funkciju štitaste žlezde

goitrogena jedinjenja i stitasta zlezda

Mnogi pacijenti sa hipotireoidizmom postavljaju pitanja o stvarima koje su čuli u vestima ili videli na internetu o efektima pojedinih namirnica na funkciju štitne žlezde. Soja je njihova najčešća briga, ali i brokoli, kikiriki, jagode, kelj i drugo povrće. Pacijenti na osnovu ovih tekstova shvataju, nažalost, da ako imate bilo kakvu disfunkcije štitaste žlezde, ne bi trebalo da konzumirate ove namirnice – nikada. I to je šteta, jer je ovaj, sve ili ništa, pristup znači da žene sa problemima štitaste žlezde moraju ukloniti zdrave, hranljive namirnice iz ishrane, iako zaista ne moraju to da čine.

Istina je da postoje određene namirnice koje sadrže goitrogene, to su jedinjenja koja otežavaju da štitasta žlezda stvori svoje hormone. Međutim, deo slagalice koja nedostaje u savetu da se ” izbegne ” ova hrana, jer sadrži goitrogen, je da možete da ograničite ili čak eliminišete štetne efekte ovih jedinjenja na toliko mnogo načina – ili smanjenjem unosa, ili priprema hrane na takav način da razbije goitrogena jedinjenja. Ponekad je eliminacija goitrogena toliko jednostavna, npr. kuvanje na pari povrća pre nego što ih jedete.

Dakle, hajde da pogledamo šta su goitrogeni, gde se nalaze u hrani, i kako ih možemo sprečiti da utiču na funkciju štitaste žlezde.

Šta su goitrogeni?

Većina goitrogena su supstance koje se normalno nalaze u hrani ili lekovima. Ove supstance mogu ometati funkciju štitaste žlezde na različite načine. Neka jedinjenja indukuju antitela da reaguju sa štitastom žlezdom, drugi ometaju enzim štitne žlezde peroksidazu ( TPO), koji je odgovoran za dodavanje joda tokom proizvodnje tireoidnih hormona. U svakom slučaju, tireoidea nije u stanju da proizvede dovoljno hormona koji su potrebni za regulisanje metabolizma.

Kod ljudi sa normalnim funkcionisanjem štitne žlezde, ona jednostavno kompenzuje nedostatak. Ali kod osoba čija je funkcija štitaste žlezde već ugrožena, u štitastoj žlezdi mogu da se uvećavaju ćelije, da nadoknade neadekvatnu proizvodnju hormona, i eventualno formiranje strume ( oteklina ili proširenje štitaste žlezde)

Koje namirnice sadrže goitrogene?

Možda ćete biti iznenađeni koliko namirnica sadrži goitrogena jedinjenja, ali dobra vest je da u većini slučajeva ne morate da ih precrtate sa liste namirnica.

Gluten

Može da predstavlja iznenadjenje to što je gluten na vrhu liste potencijalnih goitrogena, ali istina je da osetljivost na gluten doprinosi širokom spektru autoimunih oboljenja pored celijakije (poremećaj koji je dirktno povezan sa glutenom). Misli se da osetljivost na gluten ide ruku pod ruku sa autoimunim poremećajima, kao što su dijabetes tip 1, Addison -ova bolest, Sjogren-ov sindrom, reumatoidni artritis i autoimune bolesti štitaste žlezde. Preporučuje se da pacijenti razmotre eliminaciju glutena iz ishrane, naročito ako već imaju razvijen autoimuni poremećaj. Ako imate autoimunu hipotireozu, možda ćete želeti da razmotrite ograničavanje unosa pšenice, ječma, raži i / ili čak da potpuno isključite gluten iz ishrane. Takođe je preporučljivo da žene sa autoimunim bolestima štitaste žlezde razmotre pregled na celijakiju, jer neprimećena celijakija može biti jedan od razloga da žene i dalje imaju simptome hipotireoidizma uprkos korekciji doza hormona štitne žlezde.

Sojini izoflavoni

Soja sadrži goitrogena jedinjenja, posebno se misli na supstancu iz soje – Genistein. Ovo jedinjenje, kao i hormoni štitaste žlezde, vezuju molekul joda iz tireoidne peroksidaze ( TPO ), enzim koji takođe prenosi jod na tiroidne hormone. Genistein i slični izoflavoni iz soje mogu se takmičiti sa tireoidnim hormonima za jod ili mogu da blokiraju aktivnost TPO, ali najnovije studije pokazuju da sve dok pojedinac ima dovoljno joda u ishrani, sojini izoflavoni ne mogu negativno uticati na štitastu žlezdu.

Druga dobra vest je da goitrogena aktivnost sojinih izoflavona može biti bar delimično ” isključena” kuvanjem ili fermentacijom. Zbog toga prednost imaju ovi sojini produkti tempeh, soja sos, miso… Metode obrade soje menjaju aktivnost fitohemikalije koje sadrže .

Goitrogeni soje mogu da interreaguju sa proizvodima koji sadrže jod. Pacijentima sa problemima štitaste žlezde koji jedu proizvode od soje, trebalo bi da uključe namirnice bogate jodom u ishranu. Male količine verovatno neće uticati  na funkciju štitaste žlezde, ali imajte na umu da ako jedete hranu koja sadrži određene obrađene proizvode na bazi soje kao što je sojino ulje ili hidrolizovani proteini soje,  koji mogu biti ” skriveni ” izvor sojinih izoflavona i koji bi mogli uticati na funkciju tireoide.

Preporučujemo da ljudi sa problemima štitaste žlezde koji konzumiraju soju redovno, uključe u ishranu izvore bogate elementarnim jodom i selenom – i redovno pratite nivo hormona štitaste žlezde sa svojim lekara.

Izotiocijanati

Ova jedinjenja se prvenstveno nalaze u povrću krstašice, gde spada kupus, prokelj, brokoli, karfiol, zelje, kelj, repa… Izotiocijanati, kao i sojini izoflavoni , izgleda da blokiraju TPO, a oni takođe mogu poremetiti signalizaciju kroz ćelijsku membranu ćelija štitaste žlezde. Ali niko ne može tvrditi da je ovo povrće loše za vas, s obzirom da su ispunjeni vitaminima, mineralima, antioksidanatima i raznovrsnosnim hranljivim materijama. Žene sa problemima štitaste žlezde definitivno ne bi trebalo da ih izbegavaju – umesto toga, spremajte ovo povrće ih na pari ili kuvano, jer toplota menja molekularnu strukturu izotiocijanati i eliminiše goitrogeni efekat.

Izvesna ” potencijalno goitrogena ” jedinjenja su između ostalog  prisutna u malim količinama i u kikirikiju, prosu, breskvama, jagodama, spanaću.

Treba naglasiti da ove namirnice neće predstavljati problem osobama čija štitna žlezda pravilno funkcioniše, niti će ona biti štetna kada se koristi u umerenim količinama kod onih čija tireoidna funkcija poremećena, ali prekomerna upotreba namirnica koje sadrže goitrogene može da izazove ili pogorša tireoidne probleme.

Određene, i zdrave namirnice, treba izbegavati kada postoji veoma dobar razlog za to ( alergija na hranu, na primer). Bila bi šteta da žene sa problemima štitaste žlezde izbegavaju ove goitrogene namirnice u potpunosti, jer je većina gore navedenih sadrži korisne mikroelemente i imaju veliku hranljivu vrednost kao zdrave namirnice koje podržavaju varenje, skeletni , kardiovaskularni i imuni sistem. Korist od ovih namirnica je velika za celokupan organizam,  dok je uticaj na funkciju štitaste žlezde blag i može se lako eliminisati.

Smernice:

  • kuvanje na pari u ovom povrće smanjuje goitrogena jedinjenja
  • raznolikost u ishrani je takođe od velikog značaja
  • ne treba preterivati ni u čemu, pa ni sa ovim namirnicama.

PRIMED 7 tiromed je prirodni dijetetski suplement na bazi meda, joda i etarskih ulja oraha. Na prirodan način reguliše probleme sa tireoidnom žlezdom i to kod hipotireoze uzrokovane nedostatkom joda ili Hashimoto tireoiditisom. PRIMED 7 – TIROMED, sadrži jod koji je potreban organizmu. PRIMED 7 tiromed uspešno, na prirodan način povećava nivo joda u organizmu i ublažava simptome koji nastaju kao posledica nedostatka joda i tireoidnih hormona. Preporučujemo uzimanje ovog preparata kao dodatak standardnoj terapiji hipotireoze, jedna kafena kašika pola sata pre popodnevnog obroka, da bi se izbegle interakcije sa lekovima koji se uzimaju ujutru.

Primed 7 tiromed

Oct 09

Lečenje zatvora kod hipotireoze

Lecenje zatvora kod hipotireoze

Alternativni pristup lečenja zatvora u hipotireozi

Zatvor je jedan od najčešćih problema sa varenjem, naročito kod osoba sa hipotireozom. Normalna učestalost pražnjenja creva varira od osobe do osobe, od jednom ili više dnevno do tri puta nedeljno. U principu, opstipacijom se podrazumeva kada postoji otežano pražnjenje creva, suva stolica i pražnjenje manje od tri puta nedeljno.Zatvor takođe može učiniti da se osećate neprijatno i naduveno i da je potrebno naprezanje prilikom pražnjenja creva.

Iako se zatvor može javiti kod svih osoba, češći je kod žena i kod osoba starijih od 65 godina,  kao i tokom trudnoće, nakon porođaja ili operacije, sa određenim lekovima , kao što su opioidi, i kod nekih bolesti, kao što je multipla skleroza i hipotireoza.

Brojni prirodni tretmani mogu biti od pomoći u prevazilaženju ovog problema.

Terapija probioticima

Upotreba probiotskih suplemenata (kao što su Lactobacillus acidophilus i Bifidobacterium ) može da pomogne kod problema sa varenjem i hroničnom opstipacijom. Probiotici su živi organizmi mikroba koji su normalno prisutni u digestivnom traktu. Korisni su za zdravlje jer utiču na suzbijanje rasta potencijalno štetnih bakterija, poboljšanje funkcije imunog sistema, poboljšanje zaštitne barijere digestivnog trakta, a pomaže i da se proizvede vitamin K.

Magnezijum

Nedostatak  magnezijuma može da doprinese opstipaciji. Magnezijum se prirodno nalazi u hrani, kao što je zeleno lisnato povrće, orasi, semenke i integralne žitarice. Magnezijum je neophodan za normalno funkcionisanje mišića, uključujući i crevne mišiće.

Triphala

Triphala je popularan Aiurvedski lek u indijskoj tradiciji. Ovaj biljna laksativna formula može biti vrlo efikasna i nežnija od drugih laksativa.

Bilje

Biljni čajevi , tinkture i dodaci mogu imati blaga ili jaka svojstva laksativa. Neke od biljaka i prirodnih lekova koji se koriste u svrhu laksativa uključuju maslačak koren, krušina kora, sena i aloe vera sok. Neke od ovih biljaka, kao što je sena, trebalo bi koristiti za kratkoročni tretman, jer ljudi mogu da postanu zavisni od njih ako ih koriste u dužem vremenskom periodu.

Oni ne treba da se koriste duže od nedelju dana, osim ako ste pod medicinskim nadzorom. Produžena upotreba može uzrokovati da creva izgube sposobnost samostalnog motiliteta ili nastanak hronične dijareje,a  gubitak kalijum preko retke stolice dovodi do slabosti mišića i potencijalno opasnih neregularnih srčanih ritmova i oštećenja bubrega ili jetre.

Fizička aktivnost

Neki ljudi smatraju da istezanje i vežbe koje se rade za predeo abdomena (kao što su joga ili pilates ) posebno korisne. Šetnja, trčanje i plivanje su takođe od velike koristi.

Hidroterapija

Neki alternativni praktičari preporučuju redovne sedeće kupke ili tople kupke koje pomažu da se opustiti crevni trakt i pospešuju redovno eliminaciju stolice.

Masaže

Različiti oblici masaže, uključujući limfnu masažu, mogu da pomognu kod hronične opstipacije u hipotireozi.

Hrana bogata vlaknima – nesvarljivim supstancama koje omekšavaju stolicu i povećavaju njen volumen

Osobe sa hipotireoidizmom bi trebalo povećati unos ovih namirnica, jer rešavaju problem opstipacije, takođe vezuje žuč u crevima koja je bogata holesterolom i na taj način smanjuju njegovu koncentraciju u krvi. Ukoliko uzimate vlakna u velikim količinama, trebalo bi kontrolisati hormone, jer vlakna utiču na apsorpciju tireoidnih lekova.

Namirnice koje obiluju vlaknima jesu jabuke, breskve, šljive, borovnice, brokoli, kupus, sirova šargarepa, spanać, karfiol, tikvice, grašak, pasulj, mekinje, ječmena, laneno seme, zobena kaša, pšenične mekinje, smeđi pirinač i integralni hleb. Suve šljive i smokve mogu se konzumirati uz doručak ili ih jesti za užinu. Druga opcija je dodati jednu kašičicu mlevenog lanenog semena svakom obroku .

Neophodno je unositi i dovoljnu količinu vode

Unošenje dovoljnih količina tečnosti, na prvom mestu vode, može da pomogne nekim ljudima sa zatvorom. Potrošnja alkoholnih pića i kofeinskih pića kao što su kafa i kola napici, mogu da dovedu do dehidratacije.

Povremeno, hronični zatvor u hipotireozi može dovesti do dodatnih komplikacija . Najčešći su to hemoroidi, rektalni prolaps ili fekalna impakcija.

PRIMED 7 tiromed je prirodni dijetetski suplement na bazi meda, joda i etarskih ulja oraha. Na prirodan način reguliše probleme sa tireoidnom žlezdom i to kod hipotireoze uzrokovane nedostatkom joda ili Hashimoto tireoiditisom. PRIMED 7 – TIROMED, sadrži jod koji je potreban organizmu. PRIMED 7 tiromed uspešno, na prirodan način povećava nivo joda u organizmu i ublažava simptome koji nastaju kao posledica nedostatka joda i tireoidnih hormona. Preporučujemo uzimanje ovog preparata kao dodatak standardnoj terapiji hipotireoze, jedna kafena kašika pola sata pre popodnevnog obroka, da bi se izbegle interakcije sa lekovima koji se uzimaju ujutru.

Primed 7 tiromed

Sep 23

Suplementacija jodom pre trudnoće, da ili ne?

suplementacija jodom pre trudnoce

“Smernice Američkog udruženja štitne žlezde za dijagnozu i upravljanje bolestima štitne žlezde tokom trudnoće i posle porođaja” iznose zaključak da je tokom trudnoće potreba žena za jodom veća nego kada nije u drugom stanju. Jod je potreban za povećanu proizvodnju tireoidnog hormona tokom trudnoće, kako za majku tako i da zadovolji potrebe fetusa za jodom. Kod žena koje imaju dovoljan nivo joda, telo se obično prilagodi povećanim potrebama joda tokom trudnoće i u vreme dojenja. Ako žena ima čak blagi ili umereni nedostatak joda, nivo joda obično opada tokom trudnoće. Blagi do umereni nedostaci joda povećavaju rizik od strume kod  majki i fetusa, kao i od kognitivnih problema i deficita pažnje i hiperaktivnost kod dece.

Ozbiljan nedostatak joda je vodeći uzrok preventibilne mentalne retardacije u svetu danas. Težak nedostatak joda kod trudnica je povezan sa pobačajima, prevremenim porođajem, povećanom perinatalnom smrtnošću odojčadi, kao i sa razvojnim problemima kod dece, uključujući i kretenizam – što je uslov za razvoj ozbiljne mentalne retardacije, poremećaje sluha I govora i probleme sa motornim funkcijama.

Prema studijama, celokupna populacija generalno ima dovoljne nivoe joda u organizmu,  dok generalno žene u reproduktivnom dobu najčešće imaju nizak nivo joda. Širom sveta, nedostatak joda pogađa preko 2,2 milijarde ljudi, a najrasprostranjeniji je u Južnoj Aziji, oblasti Pacifika, na istoku i jugu Afričkog kontinenta.

U područjima sa teškim nedostatkom joda, suplementacija jodom pre začeća deci je donela poboljšane kognitivne sposobnosti, i značajno je smanjen rizik od kretenizma i drugih teških komplikacija, uključujući i prevremenog porođaja i neonatalne smrtnosti odojčadi.

Kod blagih do umereno jod – deficitarnih žena, studije su pokazale da suplementacija jodom poboljšava rezultate kod dece. Dobrobiti suplementacije se ispoljavaju ako se sa njom počne pre začeća ili tokom prvih 10 nedelja trudnoće. Koristi suplementacija opadaju ako se uključi posle 10 do 20 nedelje trudnoće.

Smernice preporučuju da sve trudnice i dojilje unose minimum 250 mg joda dnevno, da bi to ostvarile treba dopuniti ishranu oralnim suplementom koji sadrži 150 mg joda.

Treba napomenuti da samo oko polovine prenatalnih vitamina, uključujući I prenatalne vitamin koji idu na recept, sadrže jod.

Da bi se izbegli efekti viška joda, definisana je podnošljiva gornja granica za svakodnevni unos joda od 1100 mg / d ( 1,1 g / d) kod svih odraslih, uključujući i trudnice  Preporučuje se da trudnice izbegavaju preteran unos joda putem ishrane i dodataka ishrani koji prelazi 500 do 1100 mg dnevno, kako bi se izbegao rizik od fetusnog hipotiroidizma.

Pored ishrane i suplemenata joda, trudnice treba da budu svesni da postoje i drugi izvori joda, uključujući lekove za srce – amjodaron, koji sadrži 75 mg joda na 200 mg po tableti, jodna kontrastna sredstva koja se koriste za medicinske testove I mogu sadržati do 380 mg joda po mililitru.

PRIMED 7 tiromed je prirodni dijetetski suplement na bazi meda, joda i etarskih ulja zelenih oraha. Na prirodan način reguliše probleme sa tiroidnom žlezdom i to kod hipotireoze, uzrokovane nedostatkom joda ili Hashimoto tireoiditisom. Da bi štitna zlezda lučila dovoljnu količinu hormona neophodni su joj jod, vitamini A i E, magnezijum, selen. PRIMED 7 – TIROMED, sadrži jod koji je potreban organizmu. PRIMED 7 tiromed uspešno, na prirodan način povećava nivo joda u organizmu.

Primed 7 tiromed